April 2015

Neljudskost i nepregled

April 2015

Pre 150 godina, 1865. godine, danas najprepoznatljiviji američki predsednik Abraham Linkoln ušao je u istoriju kao čovek zaslužan za ukidanje ropstva u Sjedinjenim Državama. Srbija je Sretenjskim ustavom to učinila dvadeset godina ranije, 1835. godine. Japanci su ropstvo zabranili još 1588. godine, a zapadnoafrička Islamska država Mauritanija zvanično je ukinula ropstvo tek 1981. godine. Međutim, ropstvo danas nije konačno istrebljeno na Zemlji.

Vek i po nakon ukidanja ropstva Amerikanci su i dalje rasno podeljeni, uprkos činjenici da je na čelu države prvi crni predsednik. O tome veoma ilustrativno svedoče nemiri koji su se odigrali u Fergusonu, kao i sumnjivo olako potezanje oružja na crne Amerikance. Linkolnovo nasleđe i njegova misao o „naciji, začetoj u slobodi i posvećenoj načelu da su svi ljudi stvoreni jednaki” danas su pod velikim znakom pitanja.

Evropljani, iako zaslužni za veličanstvene civilizacijske domete, ne mogu baš da se podiče po pitanju ropstva, ali belgijski kralj Leopold II (1835–1909) verovatno prednjači u svireposti i predstavlja najokrutnijeg robovlasnika u poznatoj istoriji sveta. U želji da Brisel stavi rame uz rame sa Parizom i učini ga ekonomskim, kulturnim i naučnim centrom Evrope, uz pomoć istraživača Henrija Mortona Stenlija „otkrio” je afrički Kongo, mesto koje su do tada beli ljudi izbegavali. Svoj plan „humanizacije, pokrštavanja i civililizovanja” Leopold II je sproveo vojskom od skoro 100.000 plaćenika, a klupko je počelo da se odmotava nakon Leopoldove smrti; nepostizanje norme na plantažama ili u rudnicima kažnjavano je odsecanjem šake, a u slučaju da je rob već bio kažnjen, ostajao bi bez stopala. Jedan jeziv podatak govori da je samo u jednom danu odsečeno više od 1.300 šaka, više stotina stopala i glava nesrećnih robova. I danas su posledice brutalne kolonijalne vladavine Leopolda II nesagledive.

Muzej Centralne Afrike nadomak Brisela pored arheoloških i umetničkih zbirki sadržao je i žive „postavke” afričkih domorodaca uz prateće jezive posledice okrutnosti.

Srećom, istorija čovečanstva ima i svoju znatno lepšu stranu, što potvrđuje dvadesetpetogodišnji svemirski teleskop Habl. Zahvaljujući Hablu možemo da se zagledamo daleko i duboko u kosmos, pa shvatajući koliko je Zemlja samo neznatna tačka u svemirskom nepregledu, možemo da postanemo istinski svesni da su svi ljudi rođeni jednaki; gens una sumus ili svi smo jedan rod.

Do sledećeg broja,



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...