April 2014

Elegancija nereda

April 2014

Veliki deo onoga što čovečanstvo danas zna o početnim trenucima vasione potiče od teorije inflacije koju je 1979. godine izneo Alan Gut. Teorija je polazila od toga da se univerzum u deliću trenutka nakon stvaranja – nama teško pojmljivoj vremenskoj odrednici – iznenadno i dramatično počeo širiti. U deliću sekunde pojavila se gravitacija, za nepojmljivi delić – elektromagnetizam, a koji tren kasnije – i elementarne čestice. I evo, ovih dana smo svedoci da je Gutova zamisao bila tačna. Eksperiment BICEP smešten na Južnom polu detektovao je gravitacione talase koji su posledica malopre pomenutog enormnog širenja kosmosa.

Međunarodno postrojenje u Čileu, odnosno izuzetni teleskop ALMA, kojem smo posvetili ovomesečnu naslovnu stranu, na istom je zadatku kao i mnogi drugi vrhunski eksperimenti savremene fizike – u stalnom traganju za našim kosmičkim korenima i razumevanju prirode, čemu su težili i antički mislioci. Od prvih atomista pa do dominacije Standardnog modela traje potraga za krajnjom jednostavnošću, ali za sada nam ostaje neka vrsta privlačnog nereda i šarmantne nezgrapnosti subatomskih čestica, materije i antimaterije i nepostavljenh pitanja i onih bez odgovora, dok nauka nastavlja da otvara nova vrata kao kada sanjate „beskonačne sobe”. Karl Sagan je razmišljao o mogućnosti da već na nivou elektrona može postojati samosvojna vasiona: „Unutar njega [elektrona], u organizaciji koja predstavlja lokalni ekvivalent galaksija i manjih struktura, nalaze se mnogo manje elementarne čestice koje su i same vasione na sledećem nivou, i tako dalje večito – u beskonačnoj regresiji naniže, vasione unutar vasiona, bez kraja i konca. Naviše, takođe.”

Savremeni eksperimenti, moćne mašine i veliki međunarodni projekti na kojima radi naučna elita neće ni lako ni brzo odgovoriti na pitanja pred njima, ali trebalo bi da nas raduje što nam pogled dobacuje sve dalje u kosmos i sve dublje u tajne prirode. Danas smo u stanju ne samo da opazimo nego da bezmalo „turistički” razgledamo galaksije diveći se, još uvek, beskraju svemira i uživamo u novim saznanjima o „beskonačno malom” svetu atomskih i subatomskih čestica. Ili kako je to Ajnštajn rekao: „Večna tajna univerzuma jeste njegova shvatljivost.”

Do sledećeg broja,



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u junskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.