Januar 2012

Isti, a nisu isti...

Januar 2012

Nagrada roditeljima, sumnjiva igra prirode, otelovljenje dobra i zla, božja poruka… Blizanci su uvek privlačili pažnju, nažalost, ne uvek u pozitivnom kontekstu. Jedan od najdrastičnijih i teško shvatljivih primera je Jozef Mengele koji je eksperimentisao sa blizancima ne hajući ni za šta. Postoje mišljenja da je, pošto se lako izvukao i otišao u Latinsku Ameriku, ostvario neke svoje ciljeve.
Naime, u mestu Kandido Godoi u Brazilu jedna od pet trudnica rađa blizance, a neki južnoamerički istoričari smatraju da je nemački doktor Rudolf Vajs koji je početkom 60-ih godina prošlog veka često boravio tu, u današnjem „gradu blizanaca”, u stvari bio Mengele.

Poznajem nekoliko blizanačkih parova i više puta sam čuo za uobičajeni nestašluk zamene identiteta ili mu prisustvovao, što zaista ume da bude izuzetno duhovito i zbunjujuće za nasamarenog. Pored poznatih blizanaca Kastora i Poluksa, Romula i Rema i svih potonjih koji su sa više ili manje uspeha doprineli nasleđu čovečanstva, često se setim blizanaca Buendija iz Markesove knjige „Sto godina samoće”, Aurelijana Drugog i Hosea Arkadija Drugog, koje ni majka nije mogla da razlikuje.

Paradoks blizanaca, poznat u fizici, podrazumeva razdvajanje blizanaca i slanje jednog od njih na put koji bi se odvijao približno brzinom svetlosti, pa bi se vreme i posledice različito odrazile na svakog od njih. Jedan moj poznanik, kad smo već kod vremena i merenja, duhovito je primetio da postoji i „julijanski paradoks blizanaca” gde ih nije potrebno razdvajati. Dovoljno je da je jedan na rođenju kršten u crkvi koja se drži julijanskog kalendara, a drugi ne. Usled greške od jednog sata na četiri godine, kršteni će prema crkvenom merilu posle četrdeset godina biti deset sati mlađi od svog blizanca.

Kojeg god kalendara da se pridržavate, želim vam zdravu, srećnu i uspešnu 2012. godinu.

Do sledećeg broja,



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...