-  

Arhiva časopisa

  -  

Januar 2012

So i zemlja

So i zemlja

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

U Afarskoj depresiji u Africi pastirska plemena i trgovci solju opstaju usred nadrealnog predela koji oblikuju procepi, pukotine i jezero ključale lave.

Prizor je izgledao kao scena kreirana u holivudskoj radionici za specijale efekte. U septembru 2005. godine u severnoj Etiopiji afarski pastiri su u čudu gledali kako je Zemlja razjapila svoje čeljusti i progutala njihove koze i kamile. Komadi opsidijana su izbijali iz podzemnih pećina i leteli kroz vazduh „poput ogromnih crnih ptica”, kako reče jedan meštanin. Tri dana je oblak nabujalog pepela zaklanjao sunce dok je najveći vulkan u ovoj oblasti, Erta Ale – „planina koja se dimi” na afarskom jeziku – bljuvao lavu.

Istočnoafrička Afarska depresija je jedna od geološki najaktivnijih oblasti na svetu. Kada je nadlećete u avionu – ili u motornom paraglajderu jednosedu, kao što je to nebrojeno puta činio fotograf Džordž Štajnmec – može da izgleda mirno i zamrznuto poput arktičkog leda. Ali vanvremenski izgled Afarske depresije prikriva njenu pravu prirodu. Ispod površine Zemljina stenovita kora se cepa, a podzemne komore magme pune 12 aktivnih vulkana, kao i kipuće gejzire, ključale kotlove i jedno ognjeno jezero lave.

Dve hiljade i pet zemljotresa i naknadnih podrhtavanja tla poslednji su u dugom nizu seizmičkih potresa koji su počeli pre oko 30 miliona godina kada se magma probila kroz Zemljinu koru i krenuli da razdvaja Arabijsko poluostrvo od Afrike, stvarajući tako Crveno more i Adenski zaliv. Kako se hladi, izlivena magma postaje gušća i tone. Neki delovi Afara se danas nalaze na više od 150 metara ispod nivoa mora.

NAPISALA:VIRDžINIJA MOREL
FOTOGRAFIJE: DžORDž ŠTAJNMEC

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u januarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.