-  

Arhiva časopisa

  -  

Oktobar 2011

Podela plena

Podela plena

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

U blizini ostrva Nova Gvineja stvoreno je neobično prijateljstvo. Džinovske kit-ajkule zaleću se u ribarske mreže, a ribari im bacaju deo ulovljene ribe.

Najveća riba u moru dugačka je kao školski autobus, teška i po 22.500 kilograma, a njena usta, gledana spreda, izgledaju dovoljno široka da progutaju manji automobil. I pored tako karakterističnog izgleda, naučnici zapravo znaju vrlo malo o vrsti Rhincodon typus – kit-ajkuli.

Ove nemani su zaista prave ajkule: dišu na škrge i hladnokrvne su kao ribe. A ono „kit” dodato je imenu zbog njihove veličine i načina ishrane. One su jedna od svega tri vrste poznatih ajkula koje se hrane filtriranjem, kao što rade i kitovi usani, tako što širom razjapljenih usta lagano plivaju kroz vodu bogatu planktonima i sve što je za jelo procede i progutaju.

Ovu džinovsku ribu je teško proučavati delimično i zbog toga što ju je teško pronaći i pratiti. Obeležavanjem pojedinih primeraka naučnici su saznali da kit-ajkule mogu da prevale hiljade kilometara na svojim dugogodišnjim putovanjima. Ali ponekad nestanu i nema ih nedeljama, dok zaranjaju i po dva kilometra u dubinu da se odmore i predahnu u hladnoj vodi. Još niko nikada nije otkrio mesta gde se mreste i rađaju.

Kit-ajkule su obično usamljena stvorenja. Ali ne i u jednom delu Indonezije. Fotografije na ovim stranicama, snimljene na oko dvadesetak kilometara od obale Papue, prikazuju grupu ajkula koje svakodnevno posećuju ribare, tiskaju se dok njuškaju mreže i čekaju da im se udeli neki zalogaj. To je redak primer da se ove, inače vrlo pitome ribe, ponašaju kao, pa skoro kao sve ostale ajkule.

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u januarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.