Vesti

Antibiotik po kilogramu šnicle: Životinje će ove godine uneti više antibiotika nego ljudi

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Marija Đurić za Elementarijum

Iako već decenijama ljudi unose ogromne količine antibiotike, veći problem predstavlja što veliku količinu antibiotika unose i životinje koje su deo ljudske ishrane.

Već decenijama ljudi unose u sebe ogromne količine antibiotika. Ovi lekovi koriste se u tretmanu bakterijskih infekcija kakve su na primer urinarne; daju se preventivno obolelima od neke teže bolesti kao što je kancer, kao i prilikom operacija kako bi se sprečila bakterijska infekcija.

Gotovo svakom od nas se dešavalo i da mu lekar prepiše antibiotik (ili ga bolesnik sam nabavi u apoteci što je do skoro bilo moguće i bez lekarskog recepta) za lečenje prehlade koja je zapravo virusno oboljenje i na koju antibiotik nema uticaj.

Mnogo je, ipak, veći problem to što isto tako ogromnu količinu antibiotika unose i životinje koje su deo čovekove ishrane.

Antibiotici čija je uloga ne da leče, već da pospešuju rast životinja na farmama otkriveni su četrdesetih godina 20. veka. Uloga ovih ”promotera rasta” je da omoguće životinjama da energiju troše na rast umesto za borbu sa onim laganijim, čestim bolestima. Ovaj tip antibiotika je od skoro zabranjen i u SAD i u Evropskoj uniji, ali se vrlo obilato koriste u drugim delovima sveta.

Uz, promotere rasta, na farmama se koriste još dve vrste antibiotika. Jedni služe za lečenje bolesnih životinja, a drugi se daju preventivno, u malim dozama, kako bi se bolesti sprečile.

Procenjuje se da ćemo tako ove godine dostići momenat kada će na globalnom nivou životinje koje čovek uzgaja unositi više antibiotika od ljudi.

Kad se to sabere, ne čudi da su tokom decenija nepromišljene upotrebe antibiotika bakterije postale otporne na ove lekove. Sve češće se događa da ljudi dobijaju sepsu nakon nekada banalnih bolesti samo zato što antibiotik više nema dejstvo. Podatke o upotrebi i pogrešnoj upotrebi antibiotika u Srbiji nemamo, ali ilustracije radi, u Velikoj Britaniji godišnje od raka pluća umre 35.000 ljudi, od raka debelog creva 16.000, a od sepse umre 44.000.

Nastavak vas očekuje na narednoj strani >>>

1 2 3 »
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u avgustovskom izdanju časopisa National Geographic Srbija