Vesti

Kako je izgledao jedan dan u Aušvicu

Foto: REUTERS/Kacper Pempel
Foto: REUTERS/Kacper Pempel

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Užas koji je počinjao pre svitanja i trajao i nakon sumraka ostaće upamćen kao jedan od najmračnijih perioda u ljudskoj istoriji.

Kako je dr Mikloš Njisli, koji je u Aušvic stigao 1944. godine, rekao posle rata, prozivka u ovom logoru počinjala je u tri sata izjutra i trajala po čak četiri sata.

Pogledajte i: Besmrtna prevara Hitlerovog fotografa

Zarobljenici bi se poređali u kolonu koju je činilo po pet ljudi i stajali bi sve do sedam sati, kada su u logor pristizali oficiri SS-a. Za to vreme, čuvari bi primoravali zarobljenike da čuče po čitav sat držeći ruke iznad glave ili ih tukli.

Dr Njisli je otkrio da su čak i mrtvi morali da budu na prozivci - ostali zarobljenici bi ih držali u vertikalnom položaju sve dok prozivka ne bi bila završena.

Tokom manje od dve godine, koliko je Njisli proveo u Aušvicu, u barakama je svake noći umiralo između pet i deset ljudi.

Njisli je bio u nešto povoljnijem položaju - činio je osoblje koje je pomagalo dr Mengeleu, te je bio privilegovan: budio se u sedam sati i na prozivci provodio svega nekoliko minuta.

Posle prozivke, zatvorenici bi odlazili na prinudni rad hodajući po petoro u koloni. Na sebi su imali prugaste uniforme i neudobne drvene cipele. Donji veš i čarape nisu spadali u odeću koja je bila dozvoljena.

Hitlerov sledbenik: Od nacističkog vojnika do irskog farmera

Dok su napuštali logor i polazili na rad, zatvorski orkestar imao je zadatak da svira veseliju muziku. Ove muzičke grupe bile su odlično organizovane, a najpoznatija je Ženski orkestar Aušvica.

1 2 »
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje januarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija