Vesti

Zbog čega su ljudi u prošlosti nosili perike?

Francuski kralj Luj XIV, Foto: Profimedia
Francuski kralj Luj XIV, Foto: Profimedia

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Perike koji su muškarci stavljali na glavu i izdvajali velike svote novce za njih bile su uobičajene za bogatije slojeve u Evropi. Ko je i zbog čega započeo ovaj trend?

Priča o perikama počinje kao mnoge druge - sa sifilisom. Do 1580. godine, epidemija sifilisa se toliko raširila po Evropi, da se takva nije pamtila još od kuge.

Bez antibiotika, žrtve su se suočavale sa fatalnim posledicama: otvorenim ranama, jakim osipom, slepilom, demencijom i gubitkom kose. 

Gubitak kose u to vreme bio je put za javno poniženje, a duga kosa predstavljala je popularni statusni simbol. Kada mu je brat oboleo od sifilisa, engleski političar Semjuel Pepiš je zapisao u svom dnevniku: “Ako moj brat preživi, neće moći da pokaže svoju glavu u javnosti, što će biti velika sramota za mene”.

Pročitajte i Priča iza neverovatne sličnosti britanskog kralja Džordža V i ruskog cara Nikolaja II

Tako je s pojavom sifilisa vlasuljarstvo doživelo procvat. Oboleli su sakrivali ćelavu glavu i kraste perikama napravljenim od konjske, kozje i ljudske dlake, a neprijatni mirisi prekrivali su se prahom sa mirisom lavande i pomorandže, zbog čega je i nastao termin “napuderisane perike”. Iako su u to vreme perike nosili i brojni ugledni plemići, perike nisu bile toliko popularne, već su bile sramna potreba. Međutim, to se menja 1655. godine kada kralj Francuske počinje da gubi kosu.

Naime, francuski kralj Luj XIV imao je samo 17 godina kada je kosa počela da mu se proređuje. Zabrinut da će mu to narušiti reputaciju, kralj je angažovao čak 48 vlasuljara kako bi spasao svoj ugled. Isto je učinio i engleski kralj Čarls II kada je primetio da kosa počinje da mu sedi. Svi su želeli da izgledaju poput dvojice kraljeva, pa je stil vrlo brzo počeo da se širi po aristokratiji, ali i po srednjoj klasi.

Pogledajte i Rođen je 1790. godine, a unuci su mu i dalje živi. Kako?

Baš kao i kada se radi o današnjim trendovima, tako je i ovaj trend doveo do toga da cena perika drastično poraste. Najobičnija perika koštala je 25 šilinga, koliko je iznosila i nedeljna plata prosečnog stanovnika Londona, a za one veće, složenije perike, plaćalo se i do 800 šilinga.

Nakon Luja i Čarlsa, perike su se i dalje nosile, pre svega zbog svoje praktičnosti. U to vreme su harale vaške, pa su perike rešavale problem jer su se nanosile na obrijanu glavu, te insekti ne bi dugo živeli. Krajem 18. veka, ovaj trend počinje da izumire. Građani Francuske odbacili su perike za vreme Revolucije, a Britanci prestaju da ih nose nakon što je uveden porez na prah koji je prikrivao neprijatan miris čime počinje era prirodne kose koja traje i danas.

Izvor: Mentalfloss

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje majskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.