-  

Članci

Teslini izumi: daljinska kontrola

Foto: commons.wikimedia.org
Foto: commons.wikimedia.org

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Marija Vidić

Na 157. godinišnjicu rođenja Nikole Tesle i Dan nauke, prisećamo se jednog od Teslinih izuma koji je omogućio svet u kom danas živimo..

Amerika, krajem devetnaestog veka. Od njujorških dokova do Srednjeg zapada bukti nova industrijska revolucija svojim najsvetlijim plamenom. Preduzetnički duh, opšta želja za uspehom i sveprisutna ideja o napretku pretvara male, siromašne doseljenike u velike industrijske magnate. Niču čitavi novi gradovi, rastu fabrike, a ulice prekriva sasvim nova mreža – hiljade i hiljade kilometara električnih žica. Struja počinje da teče svetom.

Jedan od očeva električnog napretka, pionir naizmeničnih struja, slavni njujorški pronalazač Nikola Tesla, prolazi širokom avenijom na Menehtnu i izbija pred Bruklinski most. Dugo posmatra radnike koji postavljaju nove vodove, strujnu vezu sa Bruklinom i Long Ajlendom, a prolaznici pokazuju prstom na slavnog pronalazača.

No, Tesla putuje daleko. Njegov zagonetni osmeh prikriva jednu sasvim novu ideju. Ideju koja ide mnogo dalje nego što žice mogu dosegnuti.

Teslu su i mnogo ranije opsedale misli o životu bez žica. Sanjao je o bežičnom prenosu energije i o tome je često govorio: “Progres na ovom polju daje mi nadu da ću doživeti ostvarenje mog najvećeg sna – prenos snage od stanice do stanice bez korišćenja bilo kakve žice”, rekao je prilikom otvaranja hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima.

Još tokom svog neobičnog detinjstva koje je Tesla proveo u Smiljanu i kasnije u Gospiću, smišljao je male pronalaske kako bi lovio gundelje i žabe, a od stvari koje je nalazio u prirodi i po kući, pravio je igračke. Puštao je da barama plove mali brodići i pokušavao da ih natera da se kreću onako kako je on želeo, a ne tamo gde ih je vetar nosio.

Nekoliko decenija kasnije, sada četrdesetogodišnjak, ušao je u istoriju kao prvi čovek koji je uspeo da demonstrira radio kontrolu i to tako što je bežičnim putem upravljao jednim brodićem.



Njegova konstrukcija daljinske kontrole smatra se jednim od prvih pokušaja ovakvog upravljanja. Tesla je 1898. godine patentirao, kako je naveo, metod i uređaj za mehanizam kontrolisanja pokretnih plovila ili vozila. U podnesku patenta naš naučnik je objasnio da je osmislio neke nove načine za kontrolisanje operacija iz daljine kod plovećih objekata koji imaju motore sa propelerom.

Iste godine, u Medison skver gardenu u Njujorku demonstrirao je kontrolu radio vezom. Iskoristio je izložbu elektronike koja se održavala na Menhetnu da bi predstavio svoj brod na daljinsko upravljanje koji je nazvao “teleautomaton”.

Mali brod je poslušno ispunjavao naredbe iz publike: prisutni su Tesli dovikivali u kom pravcu brod da ide, a Tesla je upravljao stojeći ispred velike drvene kutije sa prekidačima. U patentu, a i na svojim prezentacijama, stalno je ponavljao da se radi, ne o tehnici, već o “umetnosti upravljanja”, što se graničilo sa nekim oblikom robotike.

Uređaj je pokazao i Američkoj vojsci jer je verovao da će oni biti zainteresovani, ali u narednih nekoliko decenija, Teslin izum, kao i oni koji su došli posle njega, nisu našli veliku upotrebu.

U vreme svojih prezentacija daljinske kontrole, Tesla je živeo u tadašnjem Gerlak hotelu u Njujorku, između Brodveja i Šeste avenije. Pošto je u svojoj sobi eksperimentisao sa radio talasima, zgrada hotela je preimenovana u “Radio talas”, a na njenom ulazu 1977. postavljena je komemorativna ploča kojom se podseća na velika Teslina dostignuća.

Na istom principu kao i Teslin brod, danas, više od veka kasnije, funkcionišu mnogi uređaji koji nas okružuju. Mnogi verovatno još čuvaju igračke iz detinjstva koje veoma nalikuju Teslinom brodu, a koje su uz pomoć daljinskog uređaja vozili po obližnjoj reci, jezeru ili moru. Drugi možda imaju autiće ili neka slična vozila na daljinski.

No, radio kontrola ima i mnogo korisniju upotrebu od zabave i igre. U Drugom svetskom ratu na primer radio vezom navođene su rakete, a danas se obilato koristi u avijatici.

Teslin izum koristi se čak i na Marsu – Mars roverima, vozilima za istraživanje crvene planete upravlja se, iz sasvim razumljivih razloga, sa daljine.

Izvor: Elementarijum

Prijavite se ne feed komentara Komentari (0)

ukupno: | prikazano:

Pošaljite komentar comment

NAPOMENA: komentar ili poruka koju ste ostavili može biti objavljena u štampanom izdanju bez prethodne najave

  • Bold
  • Italic
  • Underline
  • Quote

Unesite kod sa slike:

Pogledajte šta vas očekuje u julskom izdanju National Geographic Srbija