-  

Članci

Sokotra: tajanstveno ostrvo Jemena

Snimili: Mark Mofet I Majkl Melford
Snimili: Mark Mofet I Majkl Melford

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Mel Vajt

Izolovana Sokotra, 350 kilometara od kopna Jemena, dom je čitavom spektru neobičnih biljaka i životinja koje su na jedinstven način prilagođene ovom vrućem, surovom i vetrovitom ostrvu.

Skoro je ponoć na prostranoj uzvišici koja se zove Firmihin, gde raste šuma zmajevog drveta. Mesec, koji je do prošle noći bio pun, natapa ovaj krševiti pejzaž hladnim srebrom. Unutar kamenih zidina pastirskog naselja, plamen obasjava lica četvoro ljudi koji bosonogi sede oko vatre, deleći lonac toplog čaja pomešanog sa svežim kozjim mlekom.

Nehah Malha nosi suknju koja liči na sarong, a naziva se fouta, a njegova supruga Metagal nosi dugačku haljinu i maramu tamnoljubičaste boje. Pričaju o svom životu na ostrvu Sokotra na jeziku čije se poreklo izgubilo u prošlosti, a koji se nije menjao vekovima i koji danas razume manje od 50.000 ljudi. 

Iako je ovaj par nepismen, oboje znaju da novi znak, koji je postavljen nešto niže niz brdo, označava da je Firmihin proglašen za rezervat prirode. Kažu da u njihovo selo dolaze stranci da  fotografišu zmajevo drveće, pustinjske ruže i cvetove mishhahira(Caralluma socotrana). Dolaze naučnici i prevrću stenje, tvrdeći da prikupljaju insekte i guštere. Šta zapravo traže?

Smeštena u Arapskom moru, tri stotine i pedeset kilometara od ostatka napaćenog Jemena, Sokotra je nekada bila legendarno mesto na rubu mapa poznatog sveta. Za mornare ona je bila strašno mesto, sa opasnim sprudovima, jarosnim olujama i stanovnicima za koje se verovalo da upravljaju vetrovima i usmeravaju brodove prema obali da bi ih zarobili i opljačkali. Danas bogata biološka raznovrsnost Sokotre privlači nove istraživače, koji se nadaju da će otkriti njene tajne pre nego što je moderni svet zauvek promeni.

Iznenada zabrinutost na Metagalinom licu ustupa mesto zbunjenom osmehu. Ona nestaje u pomrčini i vraća se pružajući mi mali paket umotan u papir. Hoću li da kupim malo tamjana? Nehah uzima parčence i stavlja ga u vatru, na ugalj. Dim se uzdiže i kovitla, a mi udišemo bujni miris kojim su odisali pogrebi egipatskih faraona i hramovi grčkih bogova.

Drevni Egipćani, Grci i Rimljani – svi su oni koristili prirodna bogatstva Sokotre: mirišljave smole kao što je tamjan, lekoviti ekstrakt aloe i tamnocrveni sok zmajevog drveta, koji je korišćen kao lek i slikarska boja. Avanturisti su dolazili da ubiru blaga ovog ostrva, uprkos pričama da ga čuvaju džinovske zmije koje žive u pećinama. Među onima koji su uživali u blagodetima Sokotre bili su Kraljica Sabe, Aleksandar Veliki i Marko Polo.

Vrednost tamjana i zmajevog drveta dostigla je vrhunac za vreme Rimskog carstva. Nakon toga ovo ostrvo je uglavnom služilo trgovcima kao usputna stanica, a vekovi su prolazili u relativnoj kulturnoj izolaciji. Iz generacije u generaciju stanovnici Sokotre su živeli poput svojih predaka: planinski beduini su uzgajali svoje koze, primorci su se bavili ribolovom i tako su im proticali dani. Istorija ostrva se prenosila kroz poeziju, koja je recitovana na sokotri jeziku.

Osim strateškog položaja u blizini Roga Afrike, Sokotra jednostavno nije posedovala ništa što bi interesovalo spoljni svet. Ali to se promenilo.

Istraživanja sprovedena uoči XX veka pokazala su da ovo tropsko ostrvo, uprkos površini od samo oko 134 sa 43 kilometara, spada u najvažnije svetske centre biodiveziteta, kombinujući elemente Afrike, Azije i Evrope na način koji još uvek zbunjuje biologe. Broj endemskih biljnih vrsta (onih koje se ne mogu naći ni na jednom drugom mestu) po kilometru kvadratnom na Sokotri i tri obližnja mala ostrva četvrti je po redu od svih ostrvskih grupa na planeti, posle Sejšela, Nove Kaledonije i Havaja. Gorje Hajhir, koje čine nepristupačni granitni vrhovi što se uzdižu u centru ovog ostrva skoro do 1.500 metara, jeste, po svemu sudeći, mesto sa najvećom gustinom endemskih biljaka u jugozapadnoj Aziji. Svaki krajolik na Sokotri, od vrelih, suvih nizija, do maglom obavijenih planina, otkriva čuda koja se ne mogu videti nigde drugde.

Jednog sparnog popodneva sa botaničarkom Lisom Banfild, specijalistom za Sokotru, koja je u to vreme zaposlena u Kraljevskoj botaničkoj bašti u Edinburgu, polazim u šetnju malo izvan prašnjavog grada Hadibu. Penjemo se uz jednu stenovitu padinu i zaustavljamo pored biljke koja bi se uklopila u nekakvu sliku Salvadora Dalija: onako zdepasta, izgleda kao da se mnogo više drvo prosto istopilo na vrućini. Zbog njenih cvetova u obliku fuksije, ovu biljku obično nazivaju pustinjskom ružom, mada je ona ruža taman isto toliko koliko sam ja morsko prase.

„Ovo je odličan primer strategije koju su biljke na Sokotri razvile da bi se održale u ovim teškim sušnim uslovima”, kaže Banfildova. „Ovo je Adenium obesum sokotranum. To drvo uspeva i na arapskom i afričkom kopnu, ali tamo je daleko manje nego na Sokotri. U njegovom stablu se skladišti voda, a raste u ovako čudnim i divnim oblicima da bi se ukotvilo u stenama. Neki ga smatraju grotesknim, ali ja zapravo smatram da je veoma privlačno.” Izjava u duhu pravog naučnika. Jedan čovek koji je ostrvo posetio u XIX veku ovu pustinjsku ružu je nazvao „najružnijim drvetom koje je Bog stvorio”.

Prelazimo još nekoliko metara do biljke koja bi svuda osim na Sokotri bespogovorno bila proglašena najčudnijom, do biljke koja bi, takođe, s pravom mogla da nosi ime vrste obesum („gojazno, zdepasto”). Nad našim glavama se uzdiže podbulo stablo ovog drveta sa čijeg vrha, poput neurednih dredova, visi pregršt lisnatih grana koje se nasumično šire.

„Kada je u pitanju način rasta, veoma je slično Adeniumu”, kaže Banfildova, „ali ovo drvo je u stvari Dendrosicyos socotrana – drvo krastavca.”

Krastavac?

„Da, to je jedino drvo u porodici Cucurbitaceae, koju inače čine penjačice i loze. Ali ovde se mogu videti zaista velika stabla, sa ogromnim deblima. Izgledaju kao da su sa neke druge planete.”

Međutim, simbol Sokotre je postalo jedno drugo endemsko drvo – zmajevo drvo, čiji je karakterističan oblik ovekovečen na jemenskom novčiću od 20 reala. Ono je srodnik običnih sobnih biljaka iz roda Dracaena i uspeva na visoravnima i u planinskim predelima na većem delu ovog ostrva. Najveće šume zmajevog drveta se nalaze na Firmihinu, gde sam proveo veče sa Nehahom i Metagal. Sledećeg dana, dok sunce nemilosrdno prži, Lisa Banfild i njen sokotranski kolega Ahmed Adib vode me na pešačenje oko Firmihina.

Krajolik se sastoji od čitave zbrke krečnjačkih stena koje su, usled erozije, poprimile oblik nazubljenih oštrica noža. Po surovom terenu smeđe boje, koji izgleda kao da ga je oprljila vatra, tu i tamo su rasuti blistavi grimizni cvetovi mishhahira, koji od okruženja odudaraju koliko i zastava na Mesecu. Svuda oko nas ka nebu se uzdiže granje stabala zmajevog drveta, koje izgleda, kako to mnogi primećuju, kao izvrnuti kišobrani. Čak i u šumi, pojedinačna stabla zmajevog drveta se drže na međusobnom odstojanju, kao stidljivci na žurki.

Stotine i stotine stabala zmajevog drveta se prostiru u svim pravcima, ali Banfildova ističe jednu zabrinjavajuću činjenicu: iz kamenja ispod zrelih stabala gotovo da i ne izbijaju mladice.

Ovde se mnoge biljke u snabdevanju vodom oslanjaju na maglu. Neke od Sokotrinih najređih endemskih vrsta rastu na strmim planinskim liticama i po obodu  ostrva, gde upijaju vlagu koja se sakuplja tako što se magla kondenzuje na stenama. Te izvrnute grane zmajevog drveta su zapravo evolutivna adaptacija za sakupljanje dragocene vlage iz magle, a sada je sve manje te vode. Ukoliko je za slabu regeneraciju zmajevog drveta i drugih retkih biljaka odgovorna promena klime, onda nema brzog rešenja. U međuvremenu su Banfildova i ostali borci za očuvanje prirode jednako zabrinuti i zbog drugih, ljudskim faktorom izazvanih pretnji biodiverzitetu Sokotre. 

1 2 »

Prijavite se ne feed komentara Komentari (0)

ukupno: | prikazano:

Pošaljite komentar comment

NAPOMENA: komentar ili poruka koju ste ostavili može biti objavljena u štampanom izdanju bez prethodne najave

  • Bold
  • Italic
  • Underline
  • Quote

Unesite kod sa slike:

Pogledajte šta vas očekuje u oktobarskom izdanju National Geographic Srbija