Subotica: Palićko i Krvavo jezero prekrila pena

Na površini Palića i Krvavog jezera ovih dana pojavila se gusta bela pena, a s prestankom vetra jezero prekrije gust sloj modrozelenih algi.

Subotica: Palićko i Krvavo jezero prekrila pena Foto: Profimedia

Stanje Palićkog jezera, čija voda ovih dana liči na sve, osim na vodu, daleko je od idealnog, ali nadležni uveravaju da nije toliko zabrinjavajuće, koliko na prvi pogled izgleda.

Građani su zabrinuti jer se jezero peni, ali prema rečima hidrologa Mišela Romana, člana radne grupe za poboljšanje jezera Palić i Ludaš, to je u ovo doba godine očekivana pojava s obzirom na narušen ekosistem.

Zelena boja jezerske vode dolazi prvenstveno od algi (čija je koncentracija veća od 90 procenata), koje u njemu rastu, a o pomoru ribe, koji se pominje u javnosti, nema ni govora.

Čuvajmo životnu sredinu: Počinje lociranje divljih deponija na Fruškoj gori

„Alge su se tokom leta razmnožavale, dan je sada kraći, a one žive od fotosinteze i prirodno je da će uginuti, ali ekosistem ni tada neće biti potpuno zdrav. Ljudi su prijavljivali da se ribe na površini jezera guše, ali tu o pomoru nema reči“, objašnjava Roman.

Alge sa dolaskom hladnijeg vremena odumiru, a svaka njihova ćelija sadrži belančevine. Kada je vetrovito, turbulencije “istuku” te belančevine iz ćelija algi. Ovaj proces se dešava svake jeseni na Paliću kada su jači vetrovi i veći talasi. S prestankom vetra penu na jezeru zamenjuju alge koje plivaju po površini i podsećaju na spanać.

Najveći problem u jezeru je proždrljiva riba babuška (srebrni karas), koja se razmnožava u prevelikoj meri i čini 93 odsto ribljeg fonda. Nedavno je izlovljeno 17 tona babuške, a procena je da u jezeru živi oko 160 tona ove ribe, koja jede sve ostale.

Narušavanje bioravnoteže

Izlovljavanjem smuđeva narušićemo bioravnotežu na Paliću i onda neće biti kupanja u jezeru, a kada oni narastu i kada tu ravnotežu postignemo, onda neće biti problem da se i smuđ upeca.

„Ukupno smo našli 13 vrsta riba, ali jako mali broj jedinki. Primera radi, na 17 tona babuške našli smo osam komada šarana“, dodaje Roman. 

Sve druge ribe imaju problem da se razmnožavaju, jer ih babuške pojedu, a jedino smuđ može da odbrani svoje riblje gnezdo, a pritom velike jedinke mogu da pojedu babuške.

Otkrijte i Nastavlja se gradnja tunela za sprovođenje vode u akumulaciju Zavoj

Upravo zato zaštitari apeluju na ribolovce da ne love smuđa, koji je kao vrsta veoma dobar za ekosistem Palića. Ali, dok njegova populacija ne stasa, potrebno je da prođu dve do tri godine.

„Mladu populaciju smuđa treba pustiti da naraste, jer se tek veliki smuđevi hrane babuškama, ali su pecaroši krenuli da ih love, i to upravo one velike primerke! Svako ko izvadi velikog smuđa, pravi veliku štetu za ekosistem i usporava proces oporavka jezera, jer oni za njega zlata vrede“, upozorava Roman

Izvor: Novosti/Mondo

 

 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...