Mudrost drveća: Čudesni čuvari sećanja

Svako drvo ima svoju priču, ali neka od njih govore više od reči jer čuvaju uspomene, oličavaju veru i nose u sebi tugu.

Mudrost drveća: Čudesni čuvari sećanja Njutnova jabuka, Linkolšir, Engleska Foto: Shutterstock

Ceo tekst Mudrost drveća možete da pročitate u časopisu National Geographic Srbija iz marta 2017. godine

Drveće čuvamo u našoj mašti, gde raste na čudne, neverovatne načine u šumama nastanjenim našim fantazijama i strahovima. U bajkama i legendama šuma skriva duhove, veštice, a jednom davno i velikog zlog vuka. Takođe skriva bele jelene koji iskaču ispred lovčeve strele i pustinjaka koji će u jednom trenutku iskrsnuti da nam ispriča neku priču sa srećnim završetkom, mada ne uvek.

Koristimo obilje fraza vezanih za drveće. Tako nam je, na primer, dobro „da kucnemo u drvo” ili čak toliko da smo „procvetali”, ali nam nešto može smetati kao „trn u oku”, čak se i „zgranemo”. Kao što se „drvo oslanja na drvo” tako i mi na prijatelje. Kada nam ponestane „životnog soka”, ostaje nam „duboko ukorenjena” volja, a ponekad bogami „ne vidimo šumu od drveta”.

Isak Njutn

Drveće nam pruža inspiraciju ne samo u jeziku već i u idejama. Jednu od najznačajnijih inspiracija u istoriji nauke pružilo je upravo jedno drvo jabuke, okruženo ogradom u jednom voćnjaku u Linkolnširu, u Engleskoj. S njegove grane je, navodno, daleke 1666. godine otpala jedna jabuka i naterala mladića Isaka Njutna da se zamisli. Zbog čega jabuke uvek padaju pod pravim uglom na zemlju? U jednom prašnjavom zapisu iz XVIII veka, koji se čuva u arhivu Kraljevskog društva u Londonu, stoji da se Njutn upravo bio vratio kući iz Kembridža (jer je koledž bio zatvoren zbog kuge) kada je ušao u vrt i prepustio se razmišljanjima. Njegov prijatelj i biograf Vilijem Stukli je zapisao: „Ideja o zakonu gravitacije pala mu je na pamet kada je jedna jabuka otpala dok je sedeo tako zamišljen.”

Ali to nije bila prva eureka vezana za neko drvo. Zar nije i Buda doživeo prosvetljenje dok je meditirao ispod drveta? Drveće izaziva sanjarenje. 

U mnogim kulturama postoji priča o nekom monahu koji je slušajući ptičju pesmu u šumi otkrio da su u deliću vremena proletele stotine godina. A u romanu Marsela Prusta „U traganju za izgubljenim vremenom” pripovedač je odjednom zapao u „sećanje na prošlost” čim je umočio svoj kolačić u čaj od lipe.

Nastavak vas očekuje na narednoj strani >>>



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.