Jezik menja naše shvatanje sveta: Kojom bojom govorite?

Kako objasniti razlike koje postoje u shvatanju boja u različitim jezicima, kao i zašto se plava boja skoro nigde u literaturi ne pominje, saznajte u nastavku.

Jezik menja naše shvatanje sveta: Kojom bojom govorite? Foto: Profimedia

Njutnova ideja da među sedam osnovnih boja uvrsti indigo, danas deluje neobično. Međutim, fizičar Geri Valdman tvrdi da Njutn boje nije nazivao identičnim imenima kao što mi danas činimo, a indigo boja je unela mnoge dileme pa se tako nekada nalazi na spisku boja duge, a nekada ne. Da li to što je Njutn boje nazivao drugačije nego oni koji govore engleski u 21. veku znači da ih je drugačije i opažao?

Zapažanje da u Ilijadi i Odiseji nema plave boje, neke čitaoce dovelo je do zaključka da su u antička vremena ljudi drugačije videli, dok drugi tvrde da je samo klasifikacija boja bila drugačija. Da li jezik oblikuje opažaje ili opažaji jezik dilema je kojoj se ne nazire kraj, a njena zagonetnost posebno dolazi do izražaja kada je reč o bojama. Govornici različitih jezika često nemaju isto shvatanje boja kao ni njihovu podelu, a sve veći broj istraživanja ovog fenomena pokazuje da je odnos između kognicije i jezika veoma složen, pa umesto odgovora eksperimenti dovode do novih pitanja.

Na Čuo univerzitetu u Tokiju sproveden je 2015. godine eksperiment za koji psiholog Jal Jang tvrdi da pokazuje da kategorije boja postoje i pre nego što znamo reči. Njegov tim je skenirao mozgove beba i odraslih ljudi dok posmatraju slike različitih boja i beležene su reakcije na promene. Kada je na primer plava boja prelazila u zelenu, i kod odraslih i kod beba, primećene su aktivnosti u određenom delu mozga zaduženom za obradu vizuelnih podataka, dok ove reakcije nije bilo kada je boja prelazila samo iz jedne u drugu nijansu. 

U drugom eksperimentu koji je sproveo tim profesora Janga bebama su prikazivane slike nasmejanih lica u različitim bojama ili različitim nijansama. Osnovna pretpostavka bila je da je reakcija kod beba na nov stimulus uočljiva i da ono što je novo posmatraju duže. Tako su reagovale na novu boju, ali ne i na nijansu. Iz ovog istraživanja bi se mogao izvesti zaključak da je kategorizacija boja urođena pa samim tim i univerzalna i nezavisna od jezika. Međutim, kako objasniti razlike koje postoje u shvatanju boja u različitim jezicima?

Nastavak vas očekuje na narednoj strani >>>



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...