Kad smo počeli da koristimo letnje računanje vremena?

Nakon jedva dočekanog proleća, ovog vikenda nas očekuje pomeranje satova unapred. Koja zemlja u svetu je prva zakonski uvela pomeranje časovnika, a kad je kod nas zaživela ova praksa, saznajte u nastavku teksta...

Kad smo počeli da koristimo letnje računanje vremena? Foto: Shutterstock

Svi smo srećni dočekali proleće, više temperature i toplije noći, ali nas sad očekuje pomeranje časovnika. Naime, u nedelju 26. marta časovnici će se pomeriti za sat unapred (u 2 na 3).

Letnje računanje vremena je praksa pomeranja satova unapred za jedan sat tokom letnjih meseci, tako da možemo uveče sat duže da uživamo u dnevnoj svetlosti.

Regioni letnje računanje vremena počinju ubrzo nakon početka proleća, a satove vraćaju unazad i počinju s zimskim računanjem vremena u jesen.

Saznajte i Kako „kontrolisati“ kašnjenje i biti gospodar svog vremena?

Računanje vremena i pomeranje sata datira iz antičkog perioda.

Međutim, u modernom dobu Bendžamin Frenklin je tokom devetogodišnjeg perioda koji je proveo kao američki ambasador u Francuskoj napisao esej Ekonomični projekat za smanjenje troškova i svetlosti u kojem je sugerisao da Parižani mogu da smanje upotrebu sveća tako što će se ranije buditi ujutru i provoditi vreme uz prirodnu svetlost.

Vilijam Vijet je bio čovek koji se u Britaniji izložio svoju ideju o letnjem računanju vremena 1907. godine. On je želeo da spreči ljude da troše ključne sate dnevne svetlosti tokom jutra leti. Objavio je i pamflet Gubljenje dnevne svetlosti kako bi pokušao da ljude istera iz kreveta ranije promenom satova.

Nastavak vas očekuje na narednoj strani >>>



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...