Kako će naučnici oživeti vunastog mamuta?

Zbog čega su naučnici odlučili da pokušaju da ožive vrstu koja je izumrla pre oko 10.000 godina? Saznajte kako planiraju to da urade, kao i kakve bi posledice ovakav poduhvat mogao da izazove...

Kako će naučnici oživeti vunastog mamuta? Foto: Profimedia

Konstatacija genetičara sa Harvarda, Džordža Čerča, da bi za dve godine mogao da stvori embrion vunastog mamuta, a zatim da iz njega nastane fetus koji će da se u potpunosti razvije, u naučnoj zajednici i široj javnosti podstakao je brojna pitanja i etičke rasprave.

Šta bi se desilo ako bi čovek otišao korak dalje i stvorio primerke vrste izumrle pre oko 10.000 godina? Na koji bi način to uticalo na prirodnu razvnotežu, lanac ishrane i ostatak živog sveta na Zemlji, kada su staništa nekih životinja potpuno nestala? Šta bismo sve mogli da naučimo gledajući životinju o kojoj smo do sada saznavali samo zahvaljujući ostacima? Ima li opravdanje tako neprirodni akt kao što je oživljavanje vrste? Gde su granice naučne radoznalosti?

Kako će to uopšte da urade?

Copy/Paste 

Kloniranje ovce Doli uspeo je iz 277. pokušaja. U slučaju životinje izumrle pre više hiljada godina, moguće je da će biti potrebno i više. Naime, naučnici u ovom momentu samo prepravljaju genom donekle sličnog azijskog slona dodajući mu karakteristike po kojima se razlikuje: manje uši, debeo sloj masnoće ispod krzna, dugu kovrdžavu dlaku, krvotok prilagođen hladnim uslovima… Do sada je napravljeno čak 45 ovakvih prepravki genoma metodom koju naučnici u šali nazivaju Copy/Paste.

Vunasti mamut je rođak stepskog mamuta, i nastao je pre oko 400.000 godina na istoku Azije. Za razliku od većine drugih mamuta, zahvaljujući obilju pronađenih ostataka, o vunastom znamo mnogo. Zaleđeni i dobro očuvani primerci kao i mnogi delovi skeleta pronađeni su na Aljasci, u Sibiru, ali i širom severne hemisfere.

Kako su ovi mamuti živeli u isto vreme sa čovekom i njegovim precima, o vunastom mamutu možemo saznati i iz pećinskih slika. Bio je sličnih gabarita kao najbliži živi rođak, azijski slon – visok u proseku oko tri metra i težak oko pet tona, sa dugim kljovama. Imao je dugu, svetliju ili tamniju dlaku i ispod podlaku koje su mu omogućile da preživi ekstremno niske temperature. Jeo je travu i šaš. Živeo je oko 60 godina.

Inkubator za slona 

Kako je Čerč objasnio za magazin New Scientist, njegov tim će u sledećem koraku stvoriti hibridni embrion koji će u stvari biti slon sa mamutskim karakteristikama, ali će za nekoliko godina biti u mogućnosti da odgaji embrion ”čistog” vunastog mamuta.

Azijski slon je ugrožena vrsta i bilo bi neetički i nepraktično, Čerč smatra, koristiti ga kao surogat majku koja bi nosila fetus mamuta. Umesto toga, pokušaće da razviju fetus u laboratoriji – težine oko 90 kilograma koliko je imao vunasti mamut na rođenju – što do sada još niko nije uradio. Ovo toliko otežava proces da je moguće da mamut nikad neće biti ni rođen.

Nastavak vas očekuje na narednoj strani >>>



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...