Koliko su tehnike mučenja u svrhe ispitivanja zaista delotvorne?

Nakon objavljivanja potresnih opisa mučenja u vojnoj bazi Gvatenamo Bej 2015. godine, ponovo je otvoreno pitanje da li je ovo zaista delotvorna tehnika ispitivanja?

Koliko su tehnike mučenja u svrhe ispitivanja zaista delotvorne? Foto: Profimedia

Sredinom 2009. godine predsednik SAD Barak Obama objavio je tajne dokumente bivšeg predsednika Džordža Buša poznate kao „spisi o mučenju“. Među ovim dokumentima nalaze se detaljni opisi deset dozvoljenih tehnika mučenja u svrhe ispitivanja, kao što su uskraćivanje sna, zatočeništvo u tesnim prostorijama i simulacija davljenja. Ove tehnike je koristila CIA, a nakon objavljivanja ovih dokumenata, tu praksu je preuzela novonastala grupa za ispitivanje pritvorenika (HIG). Zapravo, uloga HIG je da ispituje efikasnost ovog mučenja naučnim putem, ali joj nije zabranjeno da ga sprovodi.

Uvreženo laičko mišljenje kaže da su ove tehnike, iako su nemoralne, uspešne u izvlačenju informacija. Međutim, naučnici nisu tako sigurni. Sa ciljem da pruži validne neurofiziološke činjenice o dejstvu mučenja, Šejn O’Mara, direktor Triniti instituta neuronauka u Dablinu, objavio je knjigu Zašto mučenje ne radi u kojoj objašnjava koliko je efikasnost ovih metoda u dolaženju do istine zapravo – minimalna.

Najveća zabluda počiva na verovanju da ljudi pod pritiskom „puknu“ i kažu istinu da bi time okončali mučenje. Čak se veliki broj zatvorenika i podvgrava mučenju kako bi se „setili“ zaboravljene istine. Kako objašnjava O’Mara, mučenjem se, tzv. mehanizmom stresnog odgovora, postiže upravo suprotan efekat. Lučenje velike količine hormona stresa kortizola utiče pogubno na hipokampus, neuralnu strukturu koja je zadužena za očuvanje i prizivanje sećanja. Takođe, dugotrajno izlaganje stresu dovodi do preterane osetljivosti amigdale, koja inače usmerava pažnju i omogućava komunikaciju između različitih delova mozga u stresnim situacijama.

„Spisi o mučenju“ navode da je mučenje uskraćivanjem sna bezopasno. O’Mara se ne slaže: naime, različita istraživanja pokazuju da lišavanje sna ima dugotrajne posledice na kongnitivne sposobnosti. Usled nedostatka sna dolazi do nagomilavanja glukokortikoida u mozgu, u koje spada i kortizol. U kombinaciji sa drugim stresorima, dugotrajno uskraćivanje sna može imati negativne posledice čak i na disajne i kardiovaskularne funkcije.

Nastavak vas očekuje na narednoj strani >>>



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je februarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.