Revolucionarno: Da li su naučnici na korak od otkrivanja nove teorije gravitacije?

Rezultati najnovijih naučnih istraživanja mogla bi sva prethodna znanja o gravitaciji u zaborav. Pogledajte o čemu je reč...

Revolucionarno: Da li su naučnici na korak od otkrivanja nove teorije gravitacije? Foto: Profimedia

Pre nekoliko godina, holandski fizičar Erik Verlinde sa Univerziteta u Amsterdamu, izazvao je veliku pažnju naučne javnosti predlažući teoriju po kojoj gravitacija nije fundamentalna sila prirode. U modernoj nauci 21. veka retka su otkrića koja imaju za cilj da menjaju široko prihvaćene paradigme. Zakon gravitacije, koji je formulisao Isak Njutn još u 17. veku, jedna je od njih.

Druga velika paradigma je tzv. kosmološka, i ona je predstavljena modelom koji u sebi sadrži komponente neophodne da opišu ono što smo do sad naučili o razvoju struktura u našem Univerzumu. U te komponente, između ostalog, spada i tamna materija.

Pročitajte: Saznanja koja će promeniti svet: 6 najvažnijih naučnih otkrića u 2016. godini

Menjanje paradigme

Novi zakon gravitacije holandskog fizičara Verlindea pretenduje da menja pomenute paradigme. On isključuje postojanje tamne materije, ali i gravitacije kao fundamentalne sile. Međutim, sve zaključke ove diskusije treba prihvatiti kritički i isključivo kao polaznu tačku za praćenje daljih analiza ove vruće debate koja je podelila naučne krugove.

Prema onome što je napisao u svom radu On The Origin of Gravity And The Laws of Newton (2010) gravitacija se ponaša slično kao temperatura. Temperatura sistema raste kada se povećava brzina kretanja mikroskopskih čestica u njemu, dok na sličan način gravitacija pokazuje svoja svojstva kada se “pobude” mali paketi informacija skriveni u strukturi samog prostor-vremena.

Saznajte: Prvi Amerikanac u Zemljinoj orbiti: Po čemu ćemo pamtiti Džona Glena?

I ne samo da u njegovoj verziji gravitacije nije potrebno da formulišemo gravitaciju kao silu, već ta teorija isključuje i toliko čuvenu i misterioznu tamnu materiju, za čijom eksperimentalnim potvrdom astrofizičari tragaju već decenijama.

Ona je nazvana tamnom jer se smatra da ova materija niti emituje niti reflektuje svetlost. Zanimljivo, ali prvobitna verzija Verlindeove teorije precizno je objasnila ovaj fenomen nedostajuće mase, koji je doveo do toga da se naučna javnost zapita: može li se napraviti prvi, pravi posmatrački test ove teorije na osnovu modernih astronomoskih podataka koji su trenutno na raspolaganju?

Nastavak vas očekuje na sledećoj strani >>>



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.