Velika trka milosti: Priča o psima koji su spasili gradić na Aljasci

Stanovnike gradića Noum na Aljasci je 1925. godine zahvatila epidemija difterije, a jedini lek je bio 800 kilometara daleko. Tada su im život spasili mašeri i psi sa sankama koje i dan-danas slave kao heroje.

Akcija je otpočela 27. januara 1925. godine sa Wild Bil Šenonom i njegovim timom pasa koji su pokupili serum u Nenani i morali da prođu i kroz predele sa -50 stepeni Celzijusa do Nouma. 

Pošto je izgubio četiri od njegovih psa na putovanja i suočio se sa poteškoćama usled promrzavanja, Šenon je predao serum. Mašer koji je nastavio put je bio Leonard Sepala, čiji je tim prešao više od 170 kilometara kroz temperature i do -65 stepeni Celzijusovih. 

Otkrijte i Kako su psi spasli australijske male pingvine od istrebljenja?

Poslednjom trasom od 88 kilometara serum je preneo Gunar Kasen. Ovde na scenu stupa i Balto, crno-beli haski koji je tada ušao u istoriju i kojeg otada slave kao heroja. Balto je bio sporiji pas, pa se niko nije nadao da će ga Kasen odabrati za vodećeg psa u povorci.

 

 

Samo šest dana otkad je krenula ova akcija Kasen je dostavio lek doktoru Večku u Noumu 2. februara 1925. godine. 

Od 1.0874 kilometara koje su 20 mašera i oko 150 pasa putovali, Balto i Kasen su putovali jedino poslednjih 88. To ne umanjuje Baltovu zaslugu.

Iako su svi psi zaslužni sa spašavanje gradića na Aljasci, Baltu se malo više pažnje poklanja jer je poslednji stigao do Nauma, a i zato što nije skrenuo s puta uprkos lošim vremenskim uslovima.

Balto je postao heroj, a u Central parku su postavili i njegovu statuu. Universal Picture je 1995. godine napravio i animirani dečji film o njemu. Balto je umro 1993. godine sa 14 godina, a njegovi ostaci se nalaze u Muzeju prirodne istorije u Klivlendu.

*Pratite nas na Instagramu >>> https://www.instagram.com/ngmsrbija/

*Pratite našu Fejsbuk stranicu >>> National Geographic Srbija



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...