Lov na kometu

Šta se događa sa kometom C2011 L4? Šta su komete, da li su opasne i koji sve mali objekti mogu da udare u Zemlju?

Lov na kometu Foto: Thinkstock

Ove nedelje na zapadnom delu neba iznad Srbije biće vidljiva kometa C/2011 L4. Procenjeno je da će kometa C/2011 L4 proći kroz najbližu tačku Suncu na svojoj putanji 10. marta, u 5 časova ujutru po našem vremenu, kada postaje vidljiva u našim krajevima. Kometa je vidljiva golim okom od kraja februra, ali samo za žitelje južne hemisfere. Posle prolaska kroz perihel (najmanju udaljenost od Sunca), posmatrači sa severne hemisfere biće u prilici da vide ovu kometu golim okom ili uz pomoć dvogleda, ukoliko vremenske prilike budu povoljne.

Da li je Zemlja ugrožena?

Kometa C/2011 L4 (PANSTARRS) prošla je najbliže Zemlji 5. marta, ali i tad je bila udaljenija od rastojanja između Sunca i Zemlje. Komete su, inače, nebeska tela neobično male gustine, a njihova masa se određuje posredno. Zapaženo je da nijedna kometa, ma koliko blizu da je prošla, nije izazvala poremećaje ni u kretanju planeta ni njihovih satelita. Zemlja je prolazila kroz repove kometa bez ikakvih dramatičnih efekata. Kada kometa prođe perihel, najmanju udaljenost od Sunca, njeno jezgro se hladi i počinje prividno da se „gasi“, rep joj se smanjuje i iščezava. Udaljujući se, ona postaje magličasti objekat koji se posle izvesnog vremena teško registruje i najjačim raspoloživim teleskopima.

Šta su komete?

Komete spadaju u mala nebeska tela koja se kreću oko Sunca. One se, poput asteroida, sastoje od prašine i kamena, ali se od njih razlikuju po tome što sadrže smrznute gasove i led u značajnoj količini. Orbite kometa se menjaju: dok prilaze Suncu, a neke od njih dolaze sa samog ruba Sunčevog sistema, događa se da promene putanju zbog gravitacionog uticaja prilikom bliskih prolazaka pored velikih planeta. Posmatrači na Zemlji komete prepoznaju kao objekte koji se iznenada pojavljuju na nebu i mogu imati rep koji višestruko nadmašuje dimenzije samog jezgra komete, a ponekad  može biti i duži od 100 miliona kilometara.

Zašto se vidi rep komete?

Dok prilazi unutrašnjem delu Sunčevog sistema, kometa se brzo greje, a led koji sadrži pretvara se u gas, koji u prostor oko jezgra sa sobom nosi i čestice prašine. Samo jezgro delimično isparava stvarajući komu, blještavu sferu gasa. Kometa sjaj duguje svetlosti Sunca, koja se rasejava na ovim česticama, ali i gasu koji, pobuđen Sunčevim zračenjem, emituje karakteristične boje, po kojima se može utvrditi i njegov hemijski sastav. Prilikom prolaska kraj Sunca kometa izbacuje velike količine leda i prašine i na taj način uzrokuje pojavu sjajnog repa. Postoje dva osnovna tipa repova: jedan čine čestice prašine i on je žućkaste boje, jer reflektuje svetlost Sunca. Drugi tip je građen od jonizovanih gasova i zrači plavičasto-zelenu svetlost.

Koje su komete izazvale najviše pažnje u istoriji?

Jedna od najpoznatijih je Halejeva kometa, koja tokom puta od približno 76 godina stiže sasvim do periferije planetarnog sistema, da bi se zatim vratila do Zemljinog komšiluka. Prvi zapis je iz 240 godine pre naše ere i potiče iz Kine. 1682. godine posmatrao ju je i mladi astronom Edmond Halej. Na osnovu teorije o kretanju nebeskih tela koju je izneo Isak Njutn, Halej je izračunao orbite 24 sjajne komete posmatrane u prošlosti. Uočio je da tri komete (iz 1531, 1607. i 1682. godine) imaju skoro identične orbite i da su se pojavile u gotovo istim vremenskim razmacima, a predvideo je sledeći povratak za 1758. godinu. Ova prva poznata periodična kometa pojavila se poslednji put 1986. godine, a  njeno sledeće pojavljivanje očekuje se 2061. godine. Od kometa sa kratkim periodom najpoznatija je Enkeova kometa. Ona je otkrivena 1786. godine i ima periodu od 3,3 godine.

Šta su objekti bliski zemlji i koji od njih su najopasniji?

NASA sastavlja listu najopasnijih objekata koji prolaze blizu Zemlje (NEO: Near Earth Objects), a za najozbiljnijeg „kandidata“ koji bi mogao da udari u našu planetu, u poslednjih desetak godina smatra se Apofis, asteroid čije ime dolazi iz antičkih legendi i znači upravo to – uništitelj. Apofis će proleteti 13. aprila 2029. godine na približno istoj udaljenosti od Zemlje kao i 2012 DA14. Nova posmatranja prilikom poslednjeg bliskog prolaska iz januara 2013. godine u potpunosti su otklonila verovanja u mogućnost da 2029. godine Apofis udari u Zemlju. Verovatnoća da se to desi prilikom narednog bliskog prolaska, 2036. godine, sada je manja od 1:1.000.000.

Izvor: Elementarijum



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.