Jedna od najvećih naučnica ikada: 8 činjenica o Mariji Kiri

Na današnji dan je rođena prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu, prva osoba koja je ovu nagradu osvojila dva puta i to iz dve različite oblasti, prva žena profesor na Sorboni, žena koja je svoj život posvetila i dala nauci – Marija Kiri.

5. Marija i Pjer Kiri skovali su naziv „radioaktivnost“

Marija Kiri je 1898. godine otkrila da je torijum takođe radioaktivan, ali je u trci za ovim otkrićem prešao Gerhard Šmidt, koji je to objavio dva meseca ranije. Iste godine u istraživanju joj se priključio Pjer Kiri, a u julu 1898. godine su objavili zajednički rad otkrivajući postojanje elementa koji su nazvali polonijum, u čast njene rodne zemlje Poljske. U decembru iste godine, Kirijevi su otkrili postojanje drugog elementa, koga su nazvali radijum od latinske reči za zrak. U svom istraživanju su takođe skovali reč radioaktivnost.

Otkrijte i Pismo koje je Ajnštajn poslao Mariji Kiri

6. Komitet za Nobelovu nagradu nije želeo da nagradi Mariju 

U decembru 1903. godine, Marija Kiri je postala prva žena koja je osvojila Nobelovu nagradu iz fizike, a nagradu je podelila sa mužem Pjerom i Anrijem Bekerelom. Isprva, Komitet nije želeo da prizna Marijin doprinos, ali je njen muž uložio prigovor i njeno ime je dodato u nominaciji. Novac koju su dobili od nagrada im je omogućio da zaposle svog prvog asistenta u laboratoriji.

7. Marija Kiri - jedina osoba koja je osvojila Nobelovu nagradu iz dve oblasti

Pjer Kiri je 19. aprila 1906. godine nastradao u Parizu nakon što ga je pregazila konjska zaprega. Iako je bila neutešna, Marija je preuzela njegovu katedru na Sorboni postavši prva žena profesor u ovoj instituciji. U 1910. godini, Marija je uspela da izoluje radijum i definisala je međunarodni standard za radioktivnom emisijom, a merna jedinica za radioktivnost je na kraju nazvana po njoj i Pjeru: kiri.

Godinu kasnije, Marija je dobila drugu Nobelovu nagradu, ovog puta iz hemije. Postala je prva osoba koja je osvojila dve Nobelove nagrade i ostala je jedina osoba koja je osvojila nagradu iz dve različite naučne oblasti.

8. Posvećenost nauci ju je koštala života

Marija Kiri je umrla 4. jula 1934. godine od posledica aplastične anemije, koja može da bude uzrokovana produženim izlaganjem radijaciji.

Štetni efektni jonizujućeg zračenja nisu bili poznati u vreme njenog rada, koji je bio izvršen bez bezbednosnih mera koje su tek kasnije uspostavljene. Ona je epruvete koje sadrže radioktivne izotope nosila u džepu i skladištila ih u fioci radnog stola.

Zbog njihovog nivoa radioaktivnosti, njeni radovi iz 1890-ih godina su se smatrali opasnim za rukovanje. Čuvaju se u kutijama oivičenim olovom, a ko želi da ih pogleda mora da nosi zaštitnu odeću.

 

 

 

 

 

 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...