Strah od propuštanja: Da li možete da zamislite jedan dan bez interneta?

Istraživanja pokazuju da su anksioznost, dosada i osećanje neprijatnosti redovni pratioci čak i jednodnevnog odsustva s interneta. Na koji način nas menja stalna konekcija?

Strah od propuštanja: Da li možete da zamislite jedan dan bez interneta? Foto: Profimedia

Nedavno je socijalnim mrežama kružila informativna mapa, podeljena čak 177 hiljada puta: reč je o karti sveta na kojoj je prikazano oko 120 aerodroma na svim kontinentima, uz upisane podatke o lozinkama bežičnog povezivanja na internet na svakom aerodromu pojedinačno.

Autor mape navodi da će nastaviti da je snabdeva novim podacima kada ih pribavi. Popularnost ovog objavljivanja može se objasniti time da omogućava lakši pristup internetu osobama koje putuju, naročito onima koji moraju da pređu više od jednog leta do krajnje destinacije.

Veliki broj ljudi koristi javne mreže za povezivanje zbog posla, proveru mejla ili čet-klijenta na telefonu ili drugim gedžetima. Međutim, nije malo ni onih koji se povezuju zbog razonode ili komunikacije s prijateljima, tako da je dostupni internet gotovo neophodna karakteristika javnog mesta ili prebivališta.

Grad tišine: Zašto su u Grin Benku zabranjeni telefon i internet?

Osećanje praznine

Promene u društvenoj interakciji koje su doneli stalno prisutni i neograničeni internet, ostavile su svoje tragove i na psihičkom planu pojedinca: dosta korisnika socijalnih mreža doživljava kao obavezu proveravanje svojih naloga i poruka. Drugi izveštavaju o osećanju praznine ukoliko propuste nova dešavanja na Fejsbuku ili Tviteru, čime je izmišljena nova kategorija „strah od propuštanja“.

Istraživanja pokazuju da su anksioznost, dosada i osećanje neprijatnosti redovni pratioci čak i jednodnevnog odsustva s interneta onih koji su navikli da svakodnevno provode više sati koristeći ga, što praktično znači da mnoge osobe pokazuju znake apstitencijalnog sindroma kada su „oflajn“.

S druge strane, nije retkost da je jedan od zahteva radnog odnosa da je zaspoleni dostupan stalno putem nekog od programa za brzu razmenu poruka. Ovakva komunikacija je tokom radnog vremena deo u korporativnom svetu poželjne sposobnosti multitaskinga, odnosno izvrašavanja više zadataka odjednom.

Međutim, sve je više situacija kada ljudi šalju i primaju mejlove i druge vrste poruka u vezi posla, a izvan radnog vremena. U jednom istraživanju je utvrđena da preterana upotreba brze onlajn komunikacije i informacija, naročito kod starijih osoba, izaziva prezasićenje kognitivnih funkcija, i ovu pojavu naziva „epidemijom odvraćanja pažnje“. 

Otkrijte i Šta korisnici interneta širom sveta žele da kupe u različitim zemljama?

Nekada se za osobu koja radi prekovremeno – jer oseća takvu potrebu i daje sebi imperativ da bude produktivna – govorilo da je “radoholik”: radoholičarska atmosfera nalazila se u kancelarijama, a prikazivana je kao večernji rad, često bez prirustva drugih osoba.

Danas ovaj termin može da proširi svoje značenje na sve one koji putem laptopa, telefona ili tableta rade tokom čitavog dana, a sa različitih mesta izvan poslovnih prostorija. Nove radne navike i ponašanja unele su novine i u  fenomenologiju disfunkcionalnih ponašanja, pa tako danas imamo sve više ljudi koji bi lako mogli da se “pronađu” u kliničkoj slici poremećaja deficita pažnje, iako nemaju taj poremećaj.

Psihijatar Halouvel uvodi termin “crta deficita pažnje”, kojom karakteriše sve što se dešava u aktuelnom poslovnom svetu, i navodi da nikad u istoriji ljudski mozak nije bio izazvan da prati toliko mnogo podataka, zbog čega je ovakav obrazac ponašanja zapravo odgovor na hiperaktivno okruženje u kom živimo.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.