1. Postoji pet vrsta nosoroga, od kojih se tri nalaze u južnoj Aziji, a dve u Africi.
U pitanju su crni, beli, indijski, javanski i sumatranski nosorog.
Šta je skuplje: zlato, kokain ili rog ugroženog nosoroga?
: Ovo je jedan od najređih sisara na našoj planeti. Procenjuje se da je ostalo samo 44 jedinki, čiji život svakodnevno visi o koncu u sićušnoj šumi na severnom obodu ostrva Java.
pročitajte članak
Ugrožene nosoroge bi od lovokradica mogle da spasu - male ptice!
: Crvenokljuni govedar može biti "prva linija odbrane" u borbi sa lovokradica, a evo i zbog čega.
pročitajte članak
2. Nosorozi svih pet vrsta mogu da dostignu težinu i do 1.000 kilograma, a beli nosorog može da dostigne težinu i više od 3.500 kilograma.
3. Beli nosorog se smatra drugim najvećim kopnenim sisarom (posle slonova).
4. Najmanju vrstu predstavlja sumatranski nosorog. On je dugačak od 2.5 do 3 metra, visok otprilike 1.8 m, a težak oko 800 kilograma.
5. Nosorozi imaju debelu, zaštitnu kožu.
6. U odnosu na njihovo veliko telo, nosorozi imaju mali mozak.
7. Struktura roga nosoroga podseća na kopita konja. Spoljašnji deo je napravljen od mekog keratina (ključni sastojak ljudske kose i noktiju), dok u svom centru sadrži guste naslage melanina i kalcijuma. Ukoliko se rog slomi, izrašće novi.
8. Uprkos imenu, beli nosorog je zapravo sive boje.
9. Nosorozi su biljojedi. Tip namirnica zavisi od vrste nosoroga, budući da im se oblici njuške razlikuju i moraju da se prilagođavaju različitoj vrsti hrane, piše National Geographic. Na primer, crni nosorog jede drveće ili žbunje, zato što ima velika usta koja mu omogućavaju da pokupi lišće ili voće s visine. Beli nosorog ima ravnu njušku što mu omogućava da priđe bliže zemlji i da jede travu.
Kako crni nosorog dolazi na svet? (VIDEO)
: Iz parka za divlje životinje „Haulets“ stižu nam lepe vesti: ženka ugroženog crnog nosoroga Damara donela je na svet mladunca teškog 12 kilograma.
pročitajte članak
10. Budući da su se rogovi nosoroga koristili u narodnoj medicini zbog njihovih isceljujućih svojstava, nosoroge su lovili gotovo do istrebljenja. Ponekad se rogovi prodaju kao trofeji ili dekoracija, ali češće se koristi prah nosoroga u tradicionalnoj kineskoj medicini. Prah se često dodaje hrani ili čaju u uverenju da su njihovi rogovi moćni afrodizijak, lek za mamurluk, groznicu, reumu, giht i druga oboljenja, navodi se u Međunarodnoj fondaciji nosoroga, piše Live Science.
11. Beli, crni i sumatranski nosorozi imaju dva roga. Kod crnog nosoroga, prednji rog može da poraste između 51 i 130 centimetara, dok zadnji rog može da poraste do 50 centimetara. Rogovi belog nosoroga su manji, a dimenzije rogova sumatranskog nosoroga su između 25 i 79 centimentara (prednji) i manje od 7 centimetara (zadnji rog).
Rog jednorogog nosoroga je između 20 i 61 centimetra, a javanskog oko 25 centimentara.
12. Nosorozi se reprodukuju na svakih 2.5 do 5 godina. Ženke nosoroga nose svoje mlade od 15 do 16 meseci. Imaju obično po jedno mladunče, dok nekada imaju i blizance. Bebe nosoroga su prilično velike (imaju 40 do 64 kilograma), prema podacima iz zoološkog vrta u San Dijegu.
Možda će vas zanimati i:
SMRTONOSNI POSAO: Trgovina rogovima nosoroga
: Posebna istraga National Geographica u mračnom svetu trgovine rogovima nosoroga i o tome kako bi dvojica Južnoafrikanaca mogla ugroziti budućnost ovih životinja.
pročitajte članak
Rat za rog
: Oko roga nosoroga, koji na crnom tržištu dostiže cenu zlata, vodi se krvava krivolovna bitka.
pročitajte članak
Nesrećna sudbina nosoroga sa čuvenog Direrovog crteža
: Početkom 16. veka egzotične životinje poreklom sa dalekih kontinenata izazivale su veliko divljenje među evropskim plemstvom.
pročitajte članak
