Nauka o krivici: Da li je „zabranjeno voće“ zaista najslađe?

Tera li nas osećaj krivice da još više žudimo za nečim ili se više prepuštamo tek kada se oslobodimo ovog osećaja i ne marimo za posledice?

Posle ovog eksperimenta, sprovedena je još nekolicina na sličnu temu i sva istraživanja Adamsove i Lirija pokazala su isto: osećaj krivice nas tera da želimo ono što je zabranjeno još više!

O čemu je reč?

Šta se, zapravo, dogodilo u mozgovima učesnica ovog eksperimenta?


Foto: Shutterstock

Grupa koja je osećala krivicu pojela je prvu krofnu uz emocionalnu nelagodu, što je još snažnije aktiviralo osećaj krivice. Naši emocionalni odgovori aktiviraju se u delu mozga pod nazivom limbički sistem, za koji je poznato da čuva kratkoročnu memoriju. Tu se stvaraju potrebe za hranom, seksom i čak impulsivnom kupovinom. Zbog toga je učesnicama ovog istraživanja osećaj krivice omogućio da ovom delu mozda – koji želi da se prepusti – dao još više snage.

Saznajte Mogu li psi da prepoznaju naša osećanja?

S druge strane, grupa koju nije izjedala krivica nije imala ovaj osećaj ni nakon prve krofne, pa je bila veoma racionalna tokom obroka. Za racionalnost je zadužen prefrontalni korteks, deo mozga s dugoročnom memorijom, kojem dugujemo i snagu volje i samokontrolu. Zbog toga su učesnice ovog eksperimenta koje nisu započele obrok s osećajem krivice sagledale situaciju racionalno i oprostile sebi kršenje dijete, a deo mozga odgovoran za snagu volje bio je aktivniji. Sasvim suprotno od prve grupe!



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...