Kako „kontrolisati“ kašnjenje i biti gospodar svog vremena?

Procenjuje se da Sjedinjene Američke Države godišnje izgube 90 milijardi dolara zbog kašnjenja ljudi. Koja je „psihološka pozadina“ ove vrste ponašanja?

Kontrola ponašanja

Ekspertkinja u menadžmentu Dajana De Lonzor, koja je i sama dugo godina uporno kasnila, analizirala je ovo ponašanje, raščlanila uzroke kašnjenja i razvrstala tipove ljudi koji kasne. Konačno, to je olakšalo da se osmisle konkretne preporuke za eliminaciju ili kontrolu ovog ponašanja. De Lonzor je krenula od činjenice da tačni ljudi smatraju da oni koji kasne čine to da bi kontrolisali druge, ili su sebični i nepromišljeni.

Tokom studije koju je sprovela na 225 ispitanika na Univerzitetu San Francisko, uočila je da čak 17 odsto ljudi hronično kasni, kao i neke obrasce koji se ponavljaju: oni više odugovlače, imaju lošu samokontrolu koja se ponekad ogleda u impulsivnom prejedanju, alkoholisanju, kockanju ili kupovini, potrazi za uzbuđenjima, i poseduju neke simptome iz kliničke slike poremećaja deficita pažnje – problemi s fokusiranjem, nemir.

Psihološkinja Polin Volin potvrđuje ovo, tvrdeći da ljudi koji uporno kasne često imaju problem s anksioznošću, ambivalentnošću i drugim psihološkim stanjima. Zbog toga, zaključuje De Lonzor – verovanje da je kašnjenje odraz kontrole nije istinito, i da se ovom problem mora prilaziti dublje i ozbiljnije.

Prvi korak koji treba preduzeti, prema ovoj autorki je osvešćivanje onoga što činimo. Pitanja koja neko ko kasni treba sebi da postavi su sledeća: da li uvek kasni ili samo na određena mesta? Kako se oseća dok kasni? Da li uviđa da nešto posebno utiče da on ili ona zakasni?

Saznajte i Može li ljudski mozak da zaustavi vreme?

Ekspertkinja za organizaciju i produktivnost Džuli Morgenstern iznosi kojim se obrascem u razgovoru s klijentima ona vodi: prvo pitanje se odnosi na vreme koliko neko kasni. Ako je vreme uvek isto, to je indikacija neke psihološke prepreke. Moguće je da osoba pokušava da završi što je više poslova tokom vremena koje je nedovoljno. Međutim, ako neko kasni na jedno mesto 10 minuta, a na drugo 30, ona smatra da je problem “mehaničke prirode” i da se problem može rešiti unapređivanjem veštine upravljanja vremenom.

De Lonzor opisuje sedam tipova ljudi koji kasne, od čega su tri najzastupljenija: “U zadnji čas” (The Deadliner) – neko ko uvek čeka poslednji trenutak i uživa u “frci”. Takva osoba tvrdi da je najproduktivnija kad radi pod pritiskom. “Produktivac” (The Producer) – neko ko pokušava da uradi previše stvari za što manje vremena. Ove osobe dosledno potcenjuju vreme potrebno za završavanje zadataka, jer ne vole da gube vreme pa isplaniraju sve u minut. “Rasejani profesor” (The Absent-Minded Professor) – neko kome se lako rasipa pažnja. Ova karakteristika ima genetsku osnovu, i kreće se od umerenog intenziteta do potpunog poremećaja pažnje. “Rasejani profesori” večito gube pojam o vremenu, zaboravljaju sastanke i gube stvari.

Ostala četiri tipa su: “Racionalizator” (Rationalizer) – okrivljuje spoljašnje faktore za svoje kašnjenje (većina ljudi koji kasne bar ponekad na taj način racionalizuje), “Razmaženko” (Indulger), s manjkom samokontrole, “Izbegavač” (Evader) – koji pokušava da kašnjenjem drži pod kontrolom anksioznost i nisko samopoštovanje, i “Pobunjenik” (Rebel) – uobičajeno muškarci, kasne radi demonstracije moći i sopstvene važnosti.

Kako da kasnite manje?

Istraživanja pokazuju da je čak 40 odsto ljudi sklono da potceni trajanje posla koji treba da obave. Jedan od razloga zbog koga mnogi ljudi kasne je upravo taj – naziva se “greškom u planiranju”, i predstavlja pogrešnu procenu vremena za obavljanje zadatka. S druge strane, neki ljudi nagomilavaju poslove, obaveze i susrete koje je, kako De Lonzor kaže, “nemoguće obaviti bez upotrebe vremenske mašine”. Morgenstern to naziva “sindromom samo-još-jedne-obaveze”: potreba da se osete produktivnim navodi ih da urade bar još jednu stvar pre nego što napuste kuću.

Ako neko kasni veći deo života, male su šanse da će odjednom postati savršeno tačan, čak i uz primenu najbolje strategije, tvrde De Lonzor i Morgenstern.  Zbog toga one predlažu postepene korake: za početak je potrebno da se “da obećanje samom sebi da su rokovi nešto sa čim nema pregovaranja”. I psihološkinja Linda Sapadin smatra da se tačno mora vežbati tokom vremena, jer su ponavljana kašnjenja formirala odgovarajuće veze u mozgu, koje su se svaki put kad osoba zakasni sve više učvršćivale.

Pročitajte i Zašto se ne sećamo stvari iz vremena kada smo bili bebe?

De Lonzor i Morgenstern daju sledeće praktične preporuke za one koje žele da prestanu s kašnjenjem: proučite koliko vam je vremena potrebno za pojedinačne aktivnosti; navijte alarm da vas podseti na to koliko je sati; naučite da kažete “ne” – ne zatrpavajte se obavezama; nemojte biti perfekcionisti i truditi se da uredite svaki detalj tokom spremanja; ograničite sadržaje koji vas ometaju – na primer, ugasite radio i televizor; nikad ne planirajte da stignete tačno na vreme; ljudi koji kasne ne ostavljaju nikad višak vremena i teže da stignu tačno u minut, pa zato istraživačice savetuju da se planira dolazak od 15 minuta ranije; kad izađete, nemojte se vraćati da obavite “samo još jednu stvar”; radujte se čekanju; ako nekoga plaši ta mogućnost, onda treba da isplanira aktivnost dok čeka – čita novine, pozove nekoga telefonom i slično, a to čak može biti i motivacija da se stigne ranije. 

Naravno, i na temu kašnjenja postoje drugačija gledišta, pa se tako često spominju kulturološke razlike u opažanju vremena – kako je u nekim društvima, na primer latinoameričkim, potpuno prirodno ne stići na vreme, kao i to da se niko posebno ne opterećuje time.  U osnovi toga je teza da je tačnost socijalni konstrukt, jer se vreme po sebi i različitim kulturama drugačije opaža i vrednuje. I pored toga što su te kulturološke različitosti nesporne, u zapadnoj civilizaciji se ovakvo objašnjenje smatra odbrambenim mehanizmom, budući da se kašnjenje vidi kao štetno, nepoželjno i može izraziti u apsolutnim brojkama utrošenog novca: procenjuje se da Sjedinjene Američke Države godišnje izgube 90 milijardi dolara zbog nedolazaka ljudi na vreme.

Izvor: Elementarijum



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...