Ovčarsko-kablarska klisura, božanska svetlost srpske Svete Gore

Osim prirodne lepote, fenomena dvostruko uklještenih meandra, bogate flore i faune, Ovčarsko-kablarska klisura poseduje i brojne manastire, zbog kojih privlači brojne poklonike.

O tome je svet nedavno obavestila i Amerikanka Sara Benet iz Džordžije, koja je kao slobodni novinar obišla Srbiju. Ovčarsko kablarsku klisuru je navela kao jedno od najlepših mesta u Evropi gde posetioci mogu da dožive neverovatnu avanturu uspona na vrh Kablara i posete deset manastira koliko ih je danas živo u Srpskoj svetoj gori.

Poznavaoci ovog bisera prirode prepoznaju da se ona na vrh planine popela starom monaškom stazom koja počinje vrludajući kroz prozračnu šumu, a zatim se useca u stene i vodi do kapeleice Savinja koja se kao lastino gnezdo uvukla u vertikalnu liticu. Hram je podignut kraj studenca Savina voda u čijem se kamenom peharu skupljaju bistre kapi prceđene kroz krš kojima se pripisuju čudotvorna svojstva.

Idući strmom stazom, posle svake teške deonice sledi nagrada, vidikovac na golim stenama ispranim milenijumskim kišama, gde raste najlepše planinsko bilje, mirisom i bojama okrepljuje poklonika.

Borsko jezero, alpski ambijent na istoku Srbije

Zahvaljujući izuzetnoj pažnji koju klisuri posvećuje čačanski planinarski klub "Kablar", staze su održavane i dobro obeležene, čak i lakše, kojima posetioci svih generacija i fizičkih sposobnosti mogu da stignu do planinskog vrhunca. Tu se uvek mogu zateći ljudi koji bez reči uživaju u pogledu na meandre Zapadne Morave i male hramove koji kao da su s neba spušteni na bokove Ovčara. Kao i drevni tragači za božanskom svetlošću, moderni "bekpekeri" s ivice ponora dobokog stotinama metara, s čuđenjem i divljenjem posmatraju svet, koji odavde izgleda kao u jutro stvaranja. Predanje navodi da su istim stazama u klisuru dolazili Svetogorci i kada nije bilo opasnosti od najezdi plaćenika, gusara i Turaka.


Manastir Vaznesenje Foto: Shutterstock

"Kazivali su da se nigde ne osećaju bliže Bogu nego na ovom mestu mira, gde postoje samo visoki Ovčar, Kablar i nebo", ispričale su nam monahinje iz manastira Uspenje, podignut na bregu oko koga se obavija meandar Zapadne Morave.

Na ovom mestu nalaze se i ruševine starog stupa zvanog Lestvica, čije je ime podsećalo na put uspona ka prosvetljenju. Visoka kula, podignuta po uzoru na Milutinov pirg kraj Hilandara, služila je istovremeno kao stražara, zvonara, stroga isposnica, nalik na Savinu u Kareji, ali i prepisivačka radionica. Predanje kaže da su njena zvona odjekivala su celom klisurom pozivajući isposnike iz pećina na zajedničku molitvu.

Oni koji su više puta posetili vrh Kablara uočili su da posle razilaska tamnih oblaka nad klisurom, prvi zraci sunca uvek padaju na mesto gde stoje snažne temeljne zidine stupa Lestvice. Odatle se u suton najlepše vidi ždrelo klisure iz koje kao zlatna traka ističe reka ostavljajući za sobom na levoj litici manastire Blagoveštenje, Nikolje i Jovanje, a na desnoj Svetu Trojicu, Sretenje, Vavedenje, Vaznesenje i Preobraženje. Na temeljima kule, sve do mraka, stoje poklonici gledajući planinske vrhove nad kojima se viju oblaci po kojima sunčevi zraci slikaju obličja od čiste svetlosti.

Putem srpske istorije: preko Ostrvice do prelepog Rajca

Danas do ovog mesta i manastira Uspenje vodi asfaltni put kojim dolaze mnogi lepi automobili zakićeni krstovima na retrovizorima i ikonicama na instrument tabli. Monahinje, ipak, posebnu ljubaznost i pažnju ukazuju posetiocima koji do njih stižu na stari način, hodajući drevnim stazama Srpske svete gore. Oni koji su obišli Atos, kažu da se na njima "otkriva" kako se Ovčarsko kablarskoj klisuri stekla dramatika i uzvišenost prirode Bogorodičine bašte na Egeju.

Putopisi i Kađenica

Nedavno objavljeni putopis Amerikanke Sare Benet, u kojem s oduševljenjem govori o Srpskoj svetoj gori, gotovo se podudara s utiscima pruskog oficira Ota Dubislava Pirha. On je 1829. prošao istim putem i o tome ostavio o belešku punu divljenja.

Joakim Vujić, koga je Knjaz Miloš 1826. zadužio da obiđe i opiše svetinje Srbije, s dubokim poštovanjem navodi dug spisak dragocenih srednjovekovnih knjiga sačuvanih u Srpskoj svetoj gori, koja je uprkos turskim progonima opstala kao čuvar nacionalne prosvete i identiteta.

Njene pećine bile su mnogo puta skloništa za srpske zbegove, narod se u srcu planine krio pred osmanlijskim zulumom. Jedna od njih, Kađenica je malo poznat tragični spomenik ravan Ćele kuli. U njoj su Turci spalili čitav zbeg srpske nejači, čiji se prah čuva u dve velika kamena sarkofaga.


Crkva-pećina Kađenica Foto: Shutterstock



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.