6 najuticajnijih vladarki u istoriji Srbije

Mnoge srpske vladarke su imale ogroman uticaj na dvoru, u vođenju unutrašnje, pa čak i spoljne politike Srbije, a neke od njih su čak i otvoreno upravljale srpskom državom nakon smrti svojih muževa. Koje supruge i majke srpskih vladara su se naročito isticale svojim političkim uticajem?

6 najuticajnijih vladarki u istoriji Srbije Foto: Wikimedia Commons

Kraljica Jelena Anžujska


Foto: Wikimedia Commons

Verovatno najpoznatija kraljica dinastije Nemanjića, bila je supruga srpskog kralja Stefana Uroša I i majka budućih vladara, Stefana Dragutina i Stefana Milutina.

Njeno poreklo nije do kraja objašnjeno. Najstarija i još uvek najprihvaćenija teorija kaže da je Jelena Anžujska bila francuskog porekla i rođaka napuljskog kralja Karla Anžujskog čiji je brat, Luj IX tada vladao Francuskom.

Jelena Anžujska bila je prema opisu savremenika izuzetno lepa, plemenita i obrazovana žena. U braku sa kraljem Urošem imala je petoro dece, među kojima i dvojicu potonjih kraljeva. 

Već u vreme vladavine Uroša I, njen uticaj u srpskoj politici bio je značajan što se najbolje moglo osetiti u razvoju rudarstva i političkom približavanju sa Dubrovnikom. Za vreme vladavine njenih sinova, Jelena je čak i vladala zasebnom oblašću na jugozapadu srpske države.

Iako je u Srbiju došla kao rimokatolkinja, na kraju je prihvatila pravoslavnu veru i odlučila da se zamonaši u crkvi Sv. Nikole u Skadru. Tu je i umrla 1314. godine.

Srpska kraljica, podigla je za vreme vladavine kralja Dragutina i jedan od najepših manastira srpskog srednjeg veka, manastir Gradac na obodu planine Golije.

Narodno predanje čuva i jednu vrlo zanimljivu priču o srpskoj kraljici. Čekajući Jeleninu svadbenu povorku koja je dolazila u Deževu, kralj Uroš je na delu puta kojim je ona trebalo da prođe, zasadio jorgovane kako bi svojoj budućoj suprugi podario okruženje slično mediteranskim predelima u kojima je odrasla.

Pročitajte i Manastir Visoki Dečani: Istorija pod zaštitom sveca

Kneginja Milica Hrebeljanović


Foto: Wikimedia Commons

Supruga jednog od najvoljenijih vladara srpske istorije, kneza Lazara, ujedno je bila i potomak čuvene dinastije Nemanjić.

Njen značaj bio je ogroman još za života kneza Lazara, koji je brakom sa njom uspostavio neposrednu vezu sa blagorodnom carskom dinastijom i tako uzvisio svoj položaj u odnosu na ostale srpske oblasne gospodare.

Nakon Kosovskog boja i smrti srpskog kneza, Milica je postala stvarni vladar Srbije kojom je upravljala u ime svojih maloletnih sinova. U tim, izuzetno teškim vremenima, kneginja je uspela da očuva srpsku državnost i uspešno se izbori sa samovoljom plemstva.

Nakon što je vlast predala svom sinu Stefanu, budućem despotu Srbije, Milica se zamonašila, ali je i u narednom periodu, zajedno sa rođakom Jefimijom, obavljala izvesnu diplomatsku delatnost, pregovarajući, između ostalog i sa svojim zetom, turskim sultanom Bajazitom.

Još u vreme svoje vladavine, Milica je započela izgradnju velelepnog manastira Ljubostinje, u kojoj je i sahranjena nakon smrti, 1405. godine.

Čitajte i Nasleđe dinastije Nemanjića: 4 zadužbine Stefana Nemanje

Kneginja Ljubica Obrenović


Foto: Wikimedia Commons

Devojka iz ugledne porodice Vukomanović, udala se za vreme I srpskog ustanka za jednog od srpskih vojničkih prvaka, Miloša Obrenovića. Mnogi su to venčanje smatrali čudnim jer je ova devojka, uglednog porekla odabrala junaka bez sopstvenog doma, koji je živeo u kući gospodara Milana Obrenovića. 

Istorija će pokazati da je taj junak uskoro postao srpski knez i obnovitelj moderne srpske državnosti.

Međutim, Miloševo uzdizanje nije uticalo na to da se Ljubica povuče. Šta više, kako u privatnom životu, tako i u ustaničkim borbama i u vođenju poltike, ona je Milošu bila najveći oslonac, ali i najoštriji kritičar.

Poznata je anegdota vezana za bitku na Ljubiću kada su srpski ustanici zbog velikih gubitaka počeli da se kolebaju oko nastavka vojevanja. U toku jednog vojnog savetovanja, pred njima se pojavila Ljubica koja je, dok je posluživala ustaničke prvake, usput prozborila: „Kecelje ženske pašite, pa mi žene da idemo da se bijemo“! Ova izjava izazvala je kneževo nezadovoljstvo, ali je poslužila i kao podstrek ustanicima, koji su se uvređeni, ubrzo vratili u borbu i uspeli da pobede.

Ovu, fizički snažnu i uticajnu ženu, Srbi su nazivali „Velika gospođa“. Ona se obračunavala sa Miloševim ljubavnicama, vaspitavala decu, ali i vodila politiku što je do izražaja naročito došlo u odnosu sa Miloševom opozicijom, Ustavobraniteljima. Nakon što je, zajedno sa njima prognala svog muža, sukobila se sa svojim saveznicima, pa je ubrzo morala i sama da sa sinom Mihajlom napusti zemlju. U izgnanstvu je i dočekala smrt, 1843. godine.

Njena rezidencija, Konak kneginje Ljubice, sagrađen je za vreme vladavine kneza Miloša, a kao jedna od najlepših zgrada tadašnjeg Beograda, korišćen je kasnije kao Beogradski Licej.

Pogledajte i Dimitrije Davidović: Tvorac Sretenjskog ustava



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.