8 stvari koje niste znali o Černobilju

Najveća nuklearna katastrofa, čije se posledice osećaju i dan-danas, dogodila se 26. aprila 1986. godine, kada je nekoliko eksplozija odjeknulo u sovjetskom nuklearnom postrojenju u Černobilju što je dovelo do katastrofalnog ispuštanja radioaktivnih materija u okruženju.

8 stvari koje niste znali o Černobilju Foto: Reuters/ Gleb Garanich

1. Sigurnosni sistem reaktora bio je ugašen pre početka katastrofe

Čitavo nuklearno postrojenje u Černobilju, bilo je sačinjeno od četiri reaktora snage oko 1000 megavati, dok su još dva reaktora bila u fazi izgradnje.

U toku noći 25-26. aprila 1986. godine, sovjetski tehničari, započeli su testiranje turbina koje je trebalo da prethodi njihovom gašenju. Kako bi sproveli test, oni su odlučili da isključe ključne sigurnosne uređaje za hlađenje na jednom od reaktora. Nakon toga, usledio je niz operativnih grešaka kojima je stvorena velika količina pare koja je dovela do pregrevanja reaktora, piše History.

Oko 1:23 ujutru, dve od tri eksplozije oduvale su čelični poklopac reaktora i poslale veliku vatrenu kuglu, visoko u nebo.

Ovo početno puštanje radioaktivnog materijala, zatim je upotpunjeno sa nekoliko velikih požara, uključujući i jedan u samom jezgru reaktora koji je potrajao čak oko deset dana.

Na samom kraju, katastrofa u Černobilju, otpustila je oko 100 puta više radijacije nego obe atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki.

Čitajte i Posetite Černobilj sa bezbedne udaljenosti (VIDEO)

2. Proces čišćenja bio je još smrtonosniji od samih eksplozija

Iako su bile velike i zapanjujuće, same eksplozije neposredno su koštale života tek dvojicu rukovodilaca, dok su verovatno uticale na smrt još jednog koji je umro od srčanog udara.

S druge strane, 28 radnika i vatrogasaca umrlo je od akutnog zračenja u toku prvih nekoliko meseci nakon što je proces raščišćavanja terena započeo, dok je na hiljade drugih trpelo ozbiljne zdravstvene posledice koje je izazvalo zračenje.

Ozbiljne posledice doneli su i talasi teških radioaktivnih padavina koji su se širili sve do Francuske i Velike Britanije. Na hiljade dece koja su pila radioaktivno mleko, obolelo je od karcinoma štitaste žlezde. Od toga je zabeleženo najmanje 15 slučajeva koji su se završili smrtonosnim ishodom.

Tačan broj žrtava ove nuklearne katastrofe, ostao je nepoznat do danas. Dok je Černobilj Forum Ujedninjenih Nacija procenio broj žrtava na oko 4000 ljudi, organizacija Grinpis (Greenpeace) tvrdi da je tragedija na samom kraju prouzrokovala oko 93.000 žrtava.

Vidite i Stanovnici černobiljske zabranjene zone

3. Sovjetska vlada je pokušala da zataška čitav incident

Neposredno nakon nuklearne havarije, sovjetske vlasti pokušale su da kod sopstvenih građana, ali i u inostranstvu održe utisak da se ništa značajno nije desilo.

Ipak, 28. aprila, švedski instrumenti za merenje radijacije, detektovali su veliku koncentraciju radioaktivnih materija u atmosferi za koju se verovalo da dolazi iz pravca Sovjetskog saveza.

Nakon velikih prtisaka, Sovjeti su odlučili da priznaju da je do incidenta došlo, ali ne i kolike su stvarne razmere katastrofe. Uporno tvrđenje da je stanje pod kontrolom, dovelo je do kašnjenja sa potrebnim sigurnosnim merama, naročito u samoj okolini Černobilja. Tako su npr. škole u Kijevu, 65 km udaljenom od postrojenja bile zatvorene tek 6. maja.

Čitava priča o onome što se zapravo desilo u Černobilju i prave razmere tragedije izašle su na videlo tek godinama kasnije.

Pogledajte i Iz Černobilja s ljubavlju: Ukrajinski mališani na portugalskoj obali

4. Veliki broj ljudi i danas ne može da ode svojim kućama

Evakuacija oko 115.000 ljudi iz okolnih krajeva, počela je već 36 časova nakon incidenta. Verujući da je odlazak privremen, velika većina evakuisanih, ostavila je najvrednije predmete i kućne ljubimce iza sebe. Međutim, ubrzo je došlo do potpunog zatvaranja prostora u radijusu od oko 30 km oko Černobilja, kao i do uspostavljanja kontrolnih punktova koji su onemogućavali pristup najugroženijim oblastima. 

Zona zabrane pristupa, kasnije je čak i proširena, što je dovelo do evakuacije još 220.000 hiljada ljudi. Iako je nekoliko stotina ljudi uspelo da se vrati svojim kućama ilegalno, najveći deo nekada evakuisane teritorije ostaje i danas lišen ljudskog prisustva.

Pročitajte i Virtuelna šetnja kroz Černobilj, mesto koje ćemo zaobilaziti hiljadama godina



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...