Za nestanak neandertalaca su krivi virusi iz Afrike?

Razlog izumiranja neandertalaca koji su dominirali starim kontinentom najverovatnije leži u bolestima i infekcijama koje su preci modernog čoveka migracijama iz Afrike doneli sa sobom u Evropu, piše „Guardian“.

Za nestanak neandertalaca su krivi virusi iz Afrike? Foto: Profimedia

Neandertalci, koji su vremenom postali otporni na viruse iz okruženja, nisu odoleli novim bolestima i bakterijama koje izazivaju čireve u stomaku, genitalni herpes i tuberkolozu.

Naučnici koji su svoj rad objavili u časopisu American Journal of Physical Anthropology opisuju nestanak neandertalaca kao katastrofu velikih razmera. Bolesti kojima su lovci i skupljači bili izloženi ih je oslabila do te mere da nisu mogli da se prehrane i ostanu zdravi. Bilo je i bolesti koje su se širile seksualnim putem.

Naučnici sa Kembridža i Oksford Bruks Univerziteta, koji proučavaju patogene genome i drevne DNK molekule, veruju da neki virusi postoje mnogo duže nego što se smatra.

Pročitajte i Kako su neandertalci uticali na zdravlje modernog čoveka?

Dr Šarlot Huldkroft sa odseka za biološku antropologiju na Univerzitetu Kembridž kaže: „Ljudi koji su migrirali iz Afrike su doprineli da se prenesu razne tropske bolesti koje su katastrofalno uticale na neandertalce iz Evroazije koji su se adaptirali na lokalne viruse.“

Naučnici veruju da je glavni krivac helikobakter pilori, bakterija koja izaziva čireve na želucu. Prema procenama stručnjaka, ova bakterija je prvo inficirala ljude u Africi pre oko 88.000 i 116.000 godina, a u Evropi pre oko 52.000 godina.

Pročitajte i Zašto su nestali neandertalci?

Herpes simplex 2, virus koji izaziva genitalni herpes je drugi krivac. Istraživači su došli do dokaza u genomu koji ukazuju da je ova bolest prenesena na ljude u Africi pre oko 1,6 miliona godina od druge, trenutno nepoznate ljudske vrste. 

Pročitajte i Kada su ljudi i neandertalci počeli da se ukrštaju?

Dr Šarlota i njen kolega Simon Anderdaun sa Oksforda pokušavaju da pobiju tezu da su virusi počeli munjevito da se šire gotovo istovremeno sa usponom poljoprivrede pre oko 8,000 godina kada su ljudi počeli da gaje stoku. 

„Lovci i skupljači su živeli u manjim zajednicama od po 15 do 30 članova, te nije bilo govora o masovnim oboljenjima. Dolaskom životinja postojala je mogućnost da virusi uzmu maha, ali do tada su članovi zajednice već stekli nekakav imunitet“, objašnjava Huldkroft.

Pročitajte i Hoće li najnovija analiza najstarijeg ljudskog DNK promeniti evolutivno stablo?

Naučnici su možda konačno na tragu da razreše nestanak neandertalaca, vrste koja je po telesnoj građi i veličini mozga najbliža modernom čoveku, a koja je vladala Evropom hiljadama godina.

Na sreću, neandertalci nisu nestali bez traga. Istraživanja ukazuju da čak 3 odsto DNK evroazijskog čoveka vodi poreklo od neandertalaca, što svakako pobija teoriju da se ove dve vrste nisu ukrštale.

 

 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...