Koji su moreuzi promenili svet?

Moreuzi su često igrali presudnu ulogu u istoriji civilizacije, jer ko ih je kontrolisao, stvarao je moćna carstva, a ko ih je gubio, ostajao je bez moći. Otkrijte neke od najvažnijih moreuza...

Koji su moreuzi promenili svet? Bosfor Foto: Profimedia

Kroz čitavu istoriju, sudbine carstava i civilizacija zavisile su od nekoliko kilometara mora. Velika Britanija kakvu poznajemo ne bi postojala da nije Lamanša, Evropa takođe da nije Bosfora i Dardanela. Moderna istorija Istočne Azije oblikovana je kanalom koji razdvaja komunističku Kinu od nacionalističkog Tajvana. Malajski prolaz u blizini Singapura krojio je sudbinu sila kao što su udaljena Mletačka republika i Kraljevina Portugal, piše Newsweek.

Koji tesnac ili prolaz je najviše uticao na trgovinu, rat, carstva i civilizaciju, teško je reći, ali ovo su neki od najvažnijih:

Bosfor i Dardaneli

Drevna Atina negovala je mnoge discipline - od folozofije do drame - ali ono što nikako nije uspevala jeste da samostalno prehrani svoje građane. Vekovima je Atina zavisila od uvoza hrane sa Ponta (današnja severna Turska) na obali Crnog mora, a da bi mogla uspešno da dopremi hranu u svoje luke, Atina je morala da kontroliše Helespont, odnosno Bosfor i Dardanele.

Iako je atinska katastrofa u Sirakuzi tokom Peloponeskog rata bila jedna od najgorih vojnih poraza u istoriji, ono što je Atinu dovelo do totalnog poraza jeste upravo zauzimanje Helesponta od strane Spartanaca.

Nije nerazumno pretpostaviti da bi današnji svet bio neprepoznatljiv da Atina nije držala Helespont, bez kojeg bi verovatno ostala nerazvijeni, despotski polis koji ne bi dao ni jedno od imena kao što su Solon, Perikle, Platon ili Aristotel. Čak ni sama Zapadna civilizacija kakvu danas verovatno poznajemo ne bi postojala.

Ako pogledamo savremeni svet, najveća noćna mora Kine jeste 7. flota Sjedinjenih Država u Malajskom prolazu. Osim toga, zapadni stratezi budno motre na Hormuz - ključni moreuz kojim godišne prođe veliki broj naftnih tankera. Ali koliko god Malajski prolaz, Hormuz, Bab el Mandeb i Kategat bili strateški važni, ni jedan od njih nije toliko egzistencijalno bitan koliko je Helespont bio za drevnu Atinu.

Saznajte i Biološko oružje, najstarija taktika ratovanja

Takođe, Bosfor i Dardaneli danas su presudni za Rusiju kao jedini izlaz iz Crnog mora u Mediteran. Saobraćaj kroz ovaj moreuz regulisan je međunarodnim pravom upravo zbog strateške važnosti za crnomorske države.

Lamanš

Lamanš odnosno Engleski kanal vekovima je štitio Britansko ostrvo od invazija iz Evrope, a ni fanatični osvajači kao što su Napoleon ili Hitler nisu mogli da ga pređu i izvedu uspešan napad na Britaniju.

Napoleon je jednom prilikom navodno rekao: „Budimo gospodari kanala na šest sati i bićemo vladari sveta“.

Ipak, sve do skoro Lamanš nije bio pogodan samo za odbrambene svrhe – on je odigrao važnu ulogu u afirmaciji Ujedinjenog Kraljevstva kao kolonijalne sile i omogućio je Dan D, odnosno iskrcavanje savezničkih trupa u Normandiju.

Osim toga, zatvaranjem kanala, potrebno je samo postaviti flotu u vode između Škotske i Norveške da bi Baltik i Severno more ostali potpuno izolovani. Pomorske nacije severa na taj način mogu lako biti odsečene od svih važnih trgovačkih ruta.

Geografski položaj u kombinaciji sa pomorskom moći omogućio je jednoj u suštini maloj naciji da napravi carstvo nad kojim nikada ne zalazi Sunce –k ljučni dokaz kakav može biti uticaj jednog moreuza.

Gibraltar

Velika Britanija takođe može da se pohvali i kontrolom nad Gibraltarom koji je zauzet 1713. godine. Uprkos tome što zbog Gibraltara odnosi Britanije sa Španijom vekovima trpe, ovaj moreuz odigrao je podjednako veliku ulogu kao i Engleski kanal u konsolidaciji Britanije kao svetske pomorske sile - pomogao joj je da pobedi Napoleona, Kajzer Vilhelma II i Hitlera.

Otkrijte i Od čega je su umrle hiljade Napoleonovih vojnika?

Kada je dalje 1869. godine otvoren Suecki kanal, Gibraltar se učvrstio kao simbol britanske hegemonije nad svetskim morima – od Kejptauna, preko Adena do Singapura.

Sicilijanski prolaz

Ipak, prolaz oko kojeg su se najviše vodile borbe u prethodnih 3.000 godina jeste prolaz između Sicilije i Severne Afrike. Rimljanima su bila potrebna tri Punska rata da preuzmu kontrolu nad ovim prolazom od Kartaginjana.

Kada su ga jednom zauzeli, držali su čitav Mediteran pod kontrolom narednih 6 vekova. Mare nostrum odnosno Naše more, kako su Rimljani nazivali Mediteran, prestao je da bude rimski kada su Vandali prošli kroz Gibraltar i zauzeli nekadašnju Kartaginu.

Danas ovim prolazom dominiraju izbeglice koje prelaze iz Afrike i Bliskog istoka u Evropu, usled čega je još jednom u centru svetske pažnje. Zato ne čudi što je američka 6. flota već 65 godina stacionirana u Napulju.

Moreuzi, kanali i pomorski prolazi igraće važnu ulogu dok god ljudi budu naseljavali planetu na kojoj ima vode – tako je bilo od prvih drvenih brodova, a tako je i danas kada morima plove tehnološki napredni stelt brodovi i brzi gliseri. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...