Ambis rađa titane: Neobična priča iz okeanskih dubina

Predstavljamo vam kratku priču iz okeanskih dubina o čudnovatim stvorenjima koji nastanjuju ovaj svet

Ambis rađa titane: Neobična priča iz okeanskih dubina Foto: Profimedia

Pojavljuje se u Bibliji kao Levijatan. Kod Homera je Scila, a Enuma Eliš, Vavilonski mit o postanku sveta, spominje Tiamat, primordijalnu boginju okeana. Nordijske bajke ga zovu Kraken. Neustrašivo čudovište-božanstvo iz dubine mora. Nalik na sipu, ili kita, ili zmiju, od svetih glinenih tablica, preko starih pomorskih mapa, do Žila Verna, Hermana Melvila i Lavkrafta: hiljadama godina inspiriše i plaši.

Delom vuče korene iz pravih susreta sa leševima morskih nemani. Ponekad, kada kit umre, umesto da potone na morsko dno, nasuka se na obalu. Ako je već u poodmaklom stadijumu raspadanja, leš je ono što se popularno zove globster: ogromno parče organske mase koju je teško prepoznati. Takve epistemološke rupe popunjava, kao i uvek, mašta. Zbog toga je svet, čak i moderan svet, pun nasukanih čudovišta, kriptida i bogova.

Ali susreta je bilo i sa živim nemanima. O podvodnom ambisu znamo jako malo. Na par stotina metara dubine u okeanima nestaje sunčeva svetlost i vlada apsolutni mrak. Temperatura pada na samo par stepeni iznad nule. Sve manje plena i sve niže temperature dovode do pojave koju istraživači zovu gigantizam dubokog mora. Najveći glavonošci, zglavkari, košljoribe žive u okeanskom mraku. Ambis zaista rađa titane.

Misterije okeana: Da li ovako zvuče zaljubljeni grbavi kitovi?

Japanska pauk-kraba

Zaronimo. Morskim dnom, na dubini od 300 do 600 metara ispod površine, šeta se japanska pauk-kraba, najveći zglavkar na svetu. Dužina jedne noge joj može dostići čak dva metra. Mada je relativno pitoma i bezopasna po ljude, pauk-kraba jede sve što nađe: travke, alge, mekušce, ostatke drugih životinja. Međutim, moramo roniti dublje da bismo našli nemani iz priča.

Košljoriba

Na dubinama i do 1000 metara živi takozvani „kralj haringi“ , mada nije haringa, već košljoriba. I to najveća poznata košljoriba, u proseku duga oko tri do četiri metra. Najveća koja je do sada ulovljena imala je čak jedanaest metara od glave do repa. Liči na ogromnu zmiju. Zamislite se u ribarskom čamcu, naoružane samo ribarskom mrežom i ograničenim znanjem o živom svetu, kako vas gleda iz morske izmaglice.

Džinovski izopod

Nije samo veličina mitska. Dublje od kralja haringi živi džinovski izopod. Gamižući po morskom tlu na 2000 metara dubine, dužine i do pola metra, džinovski izopod možda nije džin u poređenju sa nama, ali je ogroman u odnosu na svoje rođake. Izopodi su najčešće sićušne morske „bubice“. Braon ili lila, tvrde opne i zastrašujućih očiju, džinovski izopod kod većine ljudi izaziva strah i gađenje. Pošto je relativno skoro otkriven, tek u dvadesetom veku dobija svoje mitološke pandane: od Lavkraftovih monstruoznih božanstava do Gigerovog ”Osmog putnika”. Par kilometara dublje od izopoda pliva misteriozni džin, kolosalna sipa. Otkrivena je 1925. uz pomoć samo dva pipka u stomaku kita ulješure. Ulješure su opasni lovci, koji zaranjaju u velike dubine u potrazi za plenom. Dugo se čekalo na živi primerak: 2007. godine, blizu obale Novog Zelanda, grupa ribolovaca je slučajno uhvatila kolosalnu sipu dugu pet metara. Još uvek se ne zna koliko velike mogu da budu.

Saznajte i Kako izgleda kad se sretnu veoma otrovna zmija i najotrovnija riba na svetu? (FOTO)

Veliki broj uzoraka dolazi upravo preko kitova ulješura: iz njihovih stomaka, ali i iz ožiljaka od pipaka po telu. U morskim dubinama se dešavaju pravi sudari titana. Nije ni čudo što su se ovi titani našli baš u ljudskom mitu i svetim knjigama – samo su oni dovoljno monumentalni da ih udome.

Izvor: Elementarijum



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.