Biološko oružje, najstarija taktika ratovanja

Naši preci su od najranijih vremena koristili biološko oružje na bezbroj različitih načina, a ono što je učinilo ovaj tip naoružanja toliko popularnim jeste brutalna efikasnost

Biološko oružje, najstarija taktika ratovanja Foto: Reuters/Bruno Kelly

U istoriji čovečanstva je nebrojeno puta zabeležen katastrofalan efekat bolesti, zaraza i otrova. Ipak, s tim teškim lekcijama došlo je i znanje koje je čovek koristio kako bi stvorio biološko oružje. Ovu vrstu oružja ljudi su koristili još od praistorije, piše Newsweek.

Taktike upotrebe biološkog oružja u drevnim vremenima mogu se svrstati u tri kategorije: kontaminiranje vode ili hrane, upotreba toksina i mikroba kao oružja i ciljno inficiranje ljudi određenom bolešću.

Naši preci su od vajkada nanosili otrove iz životinja na svoje strele kako bi osigurali smrt neprijatelja. Kako su prednosti trovanja postajale sve evidentnije, čovečanstvo je razvijalo posebne naprave dizajnirane za trovanje.

Saznajte i Nacisti proučavali komarce radi biološkog oružja

Čak i reč toksin potiče od starogrčke reči za zatrovan vrh strele.

Primeri za upotrebu biološkog oružja pre modernog doba toliko su brojni da ih je gotovo nemoguće sve nabrojati.

Iako ljudi u antičkom dobu nisu razumeli kako se bolesti šire, verovalo se da su leševi ljudi i životinja odgovorni za zaraze.

Skitijski strelci su ubacivali vrhove strela u trula tela neprijatelja još od 400. godine pre Hrista. Od 300. godine pne. Grci, Rimljani i Persijanci primenjivali su strategiju kontaminacije bunara životinjskim fekalijama i leševima.

Poznato je da je Hanibal u bici kod Eurimedona 184. godine protiv kralja Eumena II od Pergama upotrebio zmije, koje je u glinenim posudama bacao na palubu neprijateljskog broda.

Pročitajte i Kako su sve ljudi koristili životinje u ratovima?

U 14. veku smrtonosna kuga zvana Crna smrt protutnjala je Evropom, Bliskim Istokom i Severnom Afrikom izazvavši pritom jednu od najvećih katastrofa u istoriji. Od bolesti je umrlo između 100 i 200 miliona ljudi, a ono što je najstrašnije jeste što je najmanje četvrtina umrla jer je ciljno zaražena upotrebom kuge kao biološkog oružja.

Leševi umrlih od kuge bacani su katapultima preko zidina opsedanih gradova i tako se zaraza širila i u mestima koja su uspela da izbegnu smrtonosnu kugu.

Ova brutalna taktika upotrebljavana je sve do početka 18. veka.

Prilikom kolonizacije Novog Sveta, britanski osvajači poklanjali su Indijancima prilikom pregovora ćebad kojima su se pokrivali oboleli od malih boginja i na taj način su izazivali smrtonosne zaraze, jer su američki urođenici bili izuzetno osetljivi na ovaj virus.

Čitava istorija rata oblikovana je upotrebom biološkog oružja, a drevne taktike koriste se i danas, nezavisno od sporazuma i međunarodnog prava. Razlog za to je jedan – njihova jeziva smrtonosna efikasnost.

Kamuflaža: Kako izgleda budućnost ratovanja?

 



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.