Zašto baš februar u prestupnoj godini ima 29 dana?

Iako se broj dana u mesecima često tokom istorije menjao kako bi se uspostavila ravnoteža vremena i rotacije Zemlje oko Sunca, februar je već dugo jedini mesec kome se u prestupnoj godini dodaje jedan dan.

Zašto baš februar u prestupnoj godini ima 29 dana? Foto: Profimedia

Prestupna godina se javlja na svake četiri godine i tada se februaru dodaje još jedan dan u mesecu, jer dolazi do nejednakosti solarnog sistema sa gregorijanskim kalendarom. Zemlja se okreće oko Sunca tačno 365,2422 dana, ali gregorijanski kalendar u godini ima 365 dana, pa se tako na našim kalendarima i časovnicima vreme menja u skladu sa Zemljom i njenim dobima.

Ako ste se pitali zašto baš februar dobije dan više, a ne neki drugi mesec, odgovor je u tome što ostali meseci u julijanskom kalendaru imaju 30 ili 31 dan, ali februar nije toliko dana imao još od vladavine rimskog cara Cezara Avgusta. Dok je vladao njegov prethodnik Julije Cezar, februar je imao 30 dana, kao i jul, mesec koji je nazvan po njemu, dok je avgust imao samo 29 dana. Kada je Cezar Avgust postao car on je dodao dva dana u „svom“ mesecu, kako bi avgust bio isti kao jul. Zbog toga je februar izgubio, a avgust dobio dane.

Rimski kalendar je imao 355 dana u godini sa još 22 dana u mesecu svake druge godine, sve dok Julije Cezar nije postao car i naredio svom astronomu Sozigenu da osmisli bolji sistem u prvom veku. Sozigen je odlučio da godina ima 365 dana sa dodatnim danom na svake četiri godine i tako je nastao februar sa 29 dana. 

Kako godina ne traje baš tačno 365 dana, Papa Grgur XIII je astronomima saopštio odluku da se izgube tri dana na svakih 400 godina kada su uveli gregorijanski kalendar 1582. godine. Matematika je potrebna uvek kada sistem to traži, a sve se ponovo mora razmotriti oko 10 000. godine.

Saznajte i Evolucija kalendara

Nije svaka četvrta godina prestupna

Tehnički posmatrano nije svaka četvrta godina prestupna. 2000. godina je bila prestupna, ali 1700, 1800. i 1900. nisu. Tako da je prestupna godina svaka godina koja je deljiva sa četiri, ali to ne važi za godine kada su obe deljive sa 100 i nedeljive sa 400. Pored pravila da je na svake četiri godine prestupna godina, mnoga druga pravila su se dodavala vekovima, a ustaljeno pravilo je i to da se svake prestupne godine dodaje jedan dan.

Prestupne godine nisu direktno povezane sa prestupnom sekundom, ali se zbog rotacije Zemlje menja vreme na našim časovnicima i kalendarimna. Prestupne sekunde se dodaju kako bi Zemljina rotacija bila u skladu sa atomskim vremenom. Prestupna sekunda je dodata na kraju juna prošle godine, neposredno pre ponoći u 23:59:60. Atomsko vreme je konstantno, ali se Zemljina rotacija postepeno usporava na oko 2000 sekundi dnevno.

Prestupna sekunda je zbog toga od ključnog značaja za obezbeđivanje vremena koje koristimo, da se ne bi udaljili od vremena zasnovanom na Zemljinoj rotaciji. Ako se taj odnos ne kontroliše, moglo bi da dođe do toga da nam časovnici pokazuju da smo u sred dana noću. 

Dodatna sekunda ponekad rešava problem nekim mrežama koje rade u egzaktnim terminima. U prestupnoj 2012. godini Mozilla, Reddit, Foursquare, Yelp, LinkedIn i StumbleUpon su prijavili greške, a takođe je bilo problema sa operativnim sistemom Linux i Javinim programima.

Zanimljivo je da moderni iranski kalendar je solarni kalendar sa osam prestupnih dana umetnutim u 33-godišnjem ciklusu. Takođe, indijski nacionalni kalendar i kalendar Bangladeša uređuju svoje prestupne godine tako da je prestupni dan uvek blizu 29. februara po gregorijanskom kalendaru.

Otkrijte i Hoćete li preživeti narednih pet godina?

Šansa da budete rođeni 29. februara je 1 prema 1 461. Ljudi koji su rođeni na taj dan često slave rođendan 28. februara ili prvog marta, dok retko ko čeka svoj pravi dan rođenja. Oko 4,1 milion ljudi širom sveta rođeni su 29. februara. Neke od slavnih ličnosti rođeni su na prestupni dan, poput britanskog astronoma Čarlsa Pričarda i italijanskog kompozitora Đoakina Rosinija.

Verovanja vezana za prestupnu godinu

Smatra se da u prestupnoj godini žene imaju slobodu da zaprose muškarca. To verovanje datira još iz V veka iz legende kada se irska monahinja žalila Svetom Patriku zato što žene moraju dugo da čekaju da ih muškarci zaprose. Sveti Patrik je navodno dao ženama priliku da zaprose muškarca na svake četiri godine. 

U Škotskoj se smatra da je prestupna godina loša za stoku i njihova izreka je da prestupna godina nikad nije dobra godina za ovce. Takođe, u Italiji se veruje da u prestupnoj godini ne treba donositi važne odluke, poput venčanja. 

 

 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...