Zašto ljudi vole bol koji im zadaje ljuta hrana?

Jeste li znali da pojedini naučnici uživanje u ljutoj hrani smatraju vidom mazohizma?

Zašto ljudi vole bol koji im zadaje ljuta hrana? Foto: Profimedia

Samo jedan zalogaj ljutih papričica može značajno zagrejati telo. Međutim, ta vrelina donosi bol koji podseća na opekotine. Nije poznat tačan razlog zašto ljudi taj bol tolerišu, a kamoli zašto čak u tome uživaju.

Vekovima su ljudi rado konzumirali namirnice s kapsaicinom - molekulom koji generiše toplotu, iako ga je priroda učinila takvim da nas odbija. Naša naklonost ka toploti koju stvara ljuta hrana potiče iz toga što smo naučeni da volimo tople obroke, ali ljuto možemo takođe naći u hladnim jelima i piću, poput sladoleda u kom uživamo jer smo stvotrili vezu između stvaranja i gašenja žeđi.

Otkrijte da li je bezbedno ukloniti buđ i pojesti ostatak hrane

Paul Rozin, profesor psihologije na Univerzitetu u Pensilvaniji, bio je zainteresovan za to zašto neke kulture pretežno koriste jako začinjenu hranu. On je otputovao u selo Oahaka, u južnom Meksiku, da to ispita i fokusirao se na razliku između ljudi i životinja. Stanovnici sela su često jeli ljutu i začinjenu hranu, a profesor se pitao da li takvu hranu vole njihove svinje i psi? 

Profesor Rozin je pitao ljude u selu da li postoji životinja koja voli ljutu papriku, a stanovnicu su se smejali i odgovorili da taskvu životinja nikada nisu videli. On je testirao tu konstataciju, dajući svinjama i psima izbor između običnog krekera sa sirom i čipsa s ukusom ljutog sosa. One bi jeli obe ove grickalice, ali bi prvo uvek uzeli kreker.

Zatim, dr Rozin je pokušao da nauči pacove da vole ljuto i da vidi da li će se zbog toga smanjiti njihova averzija prema toploti. On je hranio jednu grupu pacova hranom začinjenu biberom, a druga grupa je jela čili koji se postepeno dodavao u njihove obroke. Obe grupe su izabrale da preferiraju nezačinjenu hranu. Pacovi koji su jeli hranu začinjeni biberom razboleli su se jer je takva ishrana prouzrokovala manjak vitamina B kod nekih pacova i to je izazivalo probleme sa plućima, srcem i mišićima, a onda su počeli da ih neguju - ponovo - ljutom hranom. Na kraju su samo pacovi čiji je kapsaicin reagovao izgubili averziju prema njemu. Dr Rozin je zaključio da postoji nešto jedinstveno u čovečanstvu, nešto u kulturi i psihologiji što nas tera da volimo ljutu hranu. 

Saznajte hoće li ova hrana uskoro nestati


Foto: Profimedia

Nedugo zatim, dr Rozin je uporedio toleranciju na ljuto koju je primetio kod grupe Amerikanaca i grupe meksičkih seljaka. Obe grupe su jele grickalice s različitim količinama ljute paprike. Doktor je tražio od njih da rangiraju kada je ukus optimalan, a kad postaje nepodnošljiv. Kao što se moglo predvideti, Meksikanci su tolerantniji na ljuto u odnosu na Amerikance.

"Nivo ljutine koji najviše volimo je odmah ispod nepodnošljivog bola. To me je navelo da pomislim da je tu samo zastupljen bol koji pomera granice, a to je fenomen", istakao je dr Rozin.

Inuiti traže zaštitu svoje kulture: „Naša tradicionalna ishrana je više od kalorija i hranljivih materija“

U ljudskom mozgu osećanja zadovoljstva i odbojnosti se preklapaju. Oba se oslanjaju na nerve u moždanom stablu, što prouzrokuje dejstvo refleksa. Oba osećaja reaguju u isto vreme i zbog toga dopamin neuroni stvaraju motivaciju. Oni utiču i na slične moždane oblasti koje utiču na percepciju i svest. Anatomija, takođe, pokazuje da su ova dva sistema bliska: u nekoliko moždanih struktura neuroni reaguju na bol i zadovoljstvo zajedno i formiraju prelaze iz pozitivnog u negativno. Kada jedemo ljuto, pojačan endorfin tokom stresa jača zadovoljstvo.

Dr Rozin je zaključio da ljubav prema ljutom jeste osećaj zadovoljstva i bola istovremeno. Kada jedete ljuto, osetite bol, a onda sledi olakšanje kada bol prođe. Dr Rozin taj osećaj poredi sa adrenalinom koji imamo pri vožnji toboganom, spuštanja padobranom ili dok gledamo horor filmove. Konzumiranje papričica se može shvatiti kao oblik mazohizma, tj. željom za bolom.

Studije kognitivne neurologije koje je predvodio Siri Leknes 2011. godine na Oksfordskom univerzitetu imale su cilj da dokažu da li su osećaji zadovoljstva i olakšanja u suštini isti. Dr Leknes je volonterima dao dva zadatka dok su njihovi mozgovi bili skenirani na prijatan i neprijatan osećaj. Tokom prvog zadatka, oni su zamišljali svoja prijatna iskustva, uključujući konzumiranje njihove omiljene hrane i miris morskog povetarca. U drugom zadatku, oni su dobili vizuelni signal za predstojeći bol, a narednih pet sekundi osetili su 120 stepeni toplote iz uređaja koji im je priključen na levoj ruci, dovoljno da bude prilično bolno, ali ne i da izazove opekotine.

Otkrijte u kojim gradovima je hrana najukusnija

Skeniranje je pokazalo da su olakšanje i zadovoljstvo isprepleteni, preklapaju se jednom delu frontalnog korteksa gde se formiraju percepcija i presuda, a u drugom osećaj hedonizma. Intezitet emocija zavisi od mnogo faktora, kao što je odnos prema životu. Volonteri koji su pesimisti doživeli su veće olakšanje nego optimisti jer su oni očekivali da će bol prestati.


Foto: Profimedia

Prema Ginisovoj knjizi rekorda najljuća paprika na svetu je Carolina Reaper, na čijem je uzgajanju vredno radio Ed Kari. Na njegovom vebsajtu pronaći ćete video-priloge u kojima ljudi jedu ovu papričicu i muče se. Samo jedan čovek je uzeo samo zalogaj i izgledao je  jako iznenađeno. Drugi su počeli da se znoje i izgledaju kao da strašno pate, ali su na kraju pojeli celu papriku. Posmatrajući te ljude, jasno je da je glavni užitak pri konzumiranju ljute paprike osećaj olakšanja nakon što bol prođe.

Pogledajte zanimljiv izum za borbu protiv bacanja hrane



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...