Krv, pijavice i noževi
Puštanje krvi kao terapija se koristilo više od 3.000 godina. Ovakav način lečenja potiče iz Egipta, oko hiljadite godine pre naše ere i korišćen je do sredine XX veka. Smatralo se da je uzrok infekcija višak krvi i da telesne tečnosti moraju biti uravnotežene. Ovaj način lečenja se najčešće koristio kod infekcija poput upale pluća, a sam čin su uglavnom izvodili berberi.
10 najvažnijih otkrića u medicini
: Možete li da zamislite kako bi svet danas izgledao da nam nauka nije darovala sve ovo?
pročitajte članak
8 neobičnih medicinskih slučajeva
: Sajt Livescience nabrojao je najzanimljivije slučajeve koji otkrivaju koliko je ljudsko telo još uvek misterija za stručnjake, a mi vam prenosimo nekoliko.
pročitajte članak
Jedna od tehnika bila je pravljenje reza na arteriji ili veni, ali se često praktikovalo i prislanjanje zagrejane čaše na kožu kako bi se napravio vakuum, što je izazivalo pucanje krvnih sudova i potkožno krvarenje. Ipak, mnogo poznatija metoda je korišćenje pijavica koje sisaju krv.
Kod bakterija za čije je razmnožavanje neophodno gvožđe, sastavni element crvenih krvnih zrnaca, ova metoda je zapravo bila efikasna.
Malo žive za taj sifilis?
Tokom Američkog građanskog rata, za lečenje inficiranih rana i gangrena koristila su se jedinjenja s jodom, bromom i živom. Ova jedinjenja su sprečavala deobu bakterijskih ćelija, ali su pogubno uticala i na zdrava tkiva, izazivajući bol i oštećenja, pa čak i smrt. Arsfenamin, derivat arsena, koristio se i prvoj polovini XX veka. Iako je bio efikasan, zbog njegove upotrebe je moglo da dođe do napada, groznice, oštećenja bubrega i osipa. Na sreću, 1943. godine penicilin je zamenio ove medikamente i ostao primarni vid borbe protiv sifilisa.
Lek iz bašte
U minulim vekovima, razni biljni preparati su se koristili za lečenje infekcija, ali je u novije vreme mali broj njih prošao klinička ispitivanja.
Jedno od poznatijih biljnih sredstava je kinin, koji se koristio kod lečenja malarije. Prvobitno je korišćen tako što je bio izolovan iz kore drveta kinoa, a od njega se pravio prah koji se potom koristio kao napitak. Danas se u borbi protiv ove bolesti koristi sintetički oblik kinina.
Artemisinin, koji se dobija iz biljke Artemisia annua, još jedan je efikasan lek za malariju, a kineska naučnica Tu Juju je za otkriće ovog leka 2015. dobila Nobelovu nagradu za medicinu.
Med je, takođe, dobar kao prva pomoć u dezinfekciji, a koristili su ga i Sumeri oko 2000. godine p.n.e. Bogat je šećerom koji dehidrira bakterijske ćelije, dok kiselost smanjuje njihov rast i reprodukciju. Med sadrži i enzim glukoznu oksidazu koji redukuje kiseonik do vodonik-peroksida, koji takođe ubija bakterije.
Borba protiv otpornih sojeva
Iako su se neke od ovih drevnih terapija pokazale efikasnima, one jednostavno nisu dovoljno dobre kod lečenja savremenih bakterijskih infekcija. Nažalost, zloupotreba i nepravilno korišćenje antibiotika ih čini sve manje efikasnim.
Sve više bakterija je otporno na antibiotike?
: Otkriće penicilina smatra se jednim od najvažnijih dostignuća u medicini i uticalo je na brz rast ljudske populacije. Međutim, raste i broj bakterija otpornih na najjače antibiotike.
pročitajte članak
Svake godine skoro dva miliona ljudi u SAD-u bude inficirano nekim bakterijama otpornim na antibiotike, a najmanje 23.000 ljudi od toga umre svake godine.
Iako se o otpornosti bakterija najviše piše, ona može da se javi i kod drugih mikroorganizama – gljivica, virusa i parazita. Porast broja organizama otpornih na antibiotike ukazuje na potencijalnu opasnost da neke bolesti u budućnosti neće moći da se tretiraju antibioticima.
Možda će vas zanimati i:
Analiza zuba muškarca iz pećine Sidron otkriva: Neandertalci koristili antibiotike 40.000 godina pre nas?
: Nova istraživanja otkrivaju da su neandertalci, uprkos uvreženom mišljenju, bili vegetarijanci i da su koristili prirodne oblike penicilina i aspirina kako bi lečili infekcije i ublažili bolove.
pročitajte članak
Kada imate "osećaj u stomaku" ili kako bakterije manipulišu vašim mozgom
: Sledeći put kada ne možete da shvatite zašto imate iznenadnu želju da slistite čokoladnu tortu - uzmite u obzir mogućnost da to nije samo vaša želja. Novo istraživanje ukazuje da armije bakterija koje žive u vašim crevima mogu da pozovu vaš mozak kako bi dobile šta žele.
pročitajte članak
