Istina o veverici i žiru: Da li ovi sitni glodari uništavaju ili šire šume?

“Da li veverice rasejavaju semenje hrastova ili su samo njihovi dosadni "predatori"? Odgovor nije jednostavan,” kaže Majkl Stil, biolog Univerziteta u Vilks-Bareu.

Istina o veverici i žiru: Da li ovi sitni glodari uništavaju ili šire šume? Foto: Profimedia

Istraživači Univerziteta u Ričmondu proučavali su 1998. godine zašto od 32 vrste hrastova u Severnoj Americi veverice biraju žirove samo određenih vrsta. Njihovo istraživanje je značajno za razumevanje procesa obnavljanja i razvoja hrastovih šuma.

“Veverice, pored plavih šojki i nekoliko manjih životinja, najviše doprinose rasejavanju hrastova jer skladište žirove u zemlji, što praktično znači da sade nove hrastove”, kaže Smolvud.

Otkrijte: Kako izgleda svet iz perspektive jedne veverice? (VIDEO)

Tokom jesenjih i zimskih meseci, njihova ishrana se uglavnom sastoji od oraha i semenja. Veverice, koje su aktivne tokom cele godine, sakupljaju ih u velikim količinama i zajedno sa žirovima skladište ispod zemlje kako bi preživele zimski period.

“Za veverice, žirovi su zgodni paketići energije koje mogu otvoriti sa lakoćom i pojesti za duplo kraće vreme nego ostale tvrđe plodove” ističe Smolvud.

Međutim, nisu svi žirovi isti. Profesori su ispitivali više od 1.500 puta različite parametre poput – istraživali su da li je žir pojeden ili uskladišten, koliko je daleko od stabla odnet, kao i vreme za koje je veverica pojela ili zakopala žir. Zaključili su da su veverice oko 85 odsto žirova belog hrasta pojele ubrzo nakon što su ih pronašle, dok su oko 60 odsto žirova crvenog hrasta zakopale.

Pogledajte: Snimljena izuzetno retka bela veverica! (VIDEO)

Sledeća grupa eksperimenata određivala je ulogu veverica u rasejavanju drveća. Označili su hiljade žirova crvenih i belih hrastova malim metalnim pločicama koje su pratili detektorima metala.

“Rezultati su bili jasni. Žirovi crvenog hrasta su se mnogo dalje raznosili, dok su se žirovi belog hrasta mogli naći odmah pored drveta”, naglašava Smolvud. Ova činjenica je važna za razumevanje obnavljanja šuma, što ukazuje na to da su stabla crvenog hrasta bila prva koja bi naselila novu šumu.

U prethodnim studijama se pokazalo da veverice pojedu samo polovinu žirova crvenog hrasta, dok polovinu odbace. Tajna je u različitoj hemijskoj strukturi ovih žirova. Crveni hrast ima žirove koji su bogati mastima i taninima, gorkim materijama, dok žirovi belog hrasta imaju manje masti i manje tanina. Takođe, žirovi crvenog hrasta čekaju proleće da bi klijali, dok žirovi belog hrasta klijaju obično čim padnu na zemlju u jesen.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...