Kako oživeti izumrli jezik?

Do 2100. godine, izgubićemo oko 50 odsto jezika koji se danas (ne) koriste. Svakih 14 dana, umre po jedan jezik.

Kako oživeti izumrli jezik? Spisak patrijarha u Manastiru Svetog Ananija, nekadašnjem sedištu Sirijske pravoslavne crkve (Aramejski jezik) Foto: Profimedia

Za govornike jezika Navaho, Ojibva, kostanoanskih i aragonskog jezika, gubitak jezika znači gubitak kulturnog nasleđa i istorije. Spasavanje ugroženog jezika je izuzetno teško, ali oni koji se bore za jezike mogu se pohvaliti jednim izuzetnim dostignućem: govor plemena Jurok je preživeo krizu.

Srednja škola „Eureka“ je 2012. postala peta i najveća škola u severnoj Kaliforniji koja je pokrenula program za učenje jezika Juroka. Zahvaljujući nizu ovakvih programa, u 2013. godini je na svetu bilo 300 ljudi koji su na osnovnom nivou znanja ovog jezika, 60-oro na srednjem nivou, 37-oro naprednih govornika i 17-oro koji ga govore tečno. Iako ovo deluje kao mala grupa ljudi koja bi mogla da se sporazumeva govoreći jezikom Juroka, treba imati na umu da je u devedesetim godinama XX veka na planeti postojalo svega sedam govornika ovog jezika.

Pročitajte: Šta je to što jezik čini ugroženim?

Lingvisti se već godinama bore kako bi zaštitili ugrožene jezike. U okviru projekta The Endangered Language Project napravljena je baza podataka i istraživanja o ugroženim jezicima. Kako piše „Smitsonijan“, trenutno postoji 141 jezik koji se kvalifikuje kao ugrožen ili „uspavan“. Zanimljivo, na ovoj listi nije aramejski jezik, ali je blizu toga da se na njoj nađe. Lingvisti zato daju sve od sebe da na vreme zaštite „Isusov jezik“.

Aramejski se govorio širim Bliskog istoka u vreme kada je on bio  „raskrsnica sveta“. Koristio se prilikom trgovine i mnogih drugih aspekata života od Egipta do Indije i Kine, njime su napisani delovi Biblije i Talmuda, njime je navodno izrečeno čuveno Elahi, Elahi, lema shabaqtani?.

Otkrijte: 10 najinteresantnijih jezika na svetu

Šta je rešenje?

Moguće je da je učenje jezika Juroka bilo uspešno u slučaju dece u kalifornijiskim školama iz razloga što su ga njihovi roditelji zaboravili, piše LATimes.

„Pripadnici plemena su tražili da časovi (jezika Juroka) u srednjim školama budu zakazani za rano jutro kako bi učenici bili tu i ostali tu. Čini se da to deluje“, napisao je Li Romni za LATimes i istakao priču o Aleksu Gensou, koji živi u blizini jednog plemenskog starešine, zbog čega je želeo da sazna nešto više o kulturi svojih predaka. Kada je u školi počeo da pohađa časove jezika Juroka, znao je samo 10 reči jer se ovaj nije koristio u njegovoj porodici. Danas ga govori tako dobro da podučava svoju majku, a ovi časovi su učinili i da se njegov odnos prema školi promeni.

Nešto slično moglo bi da se dogodi u kanadskim Severozapadnim teritorijama, gde će deca već u vrtićima učiti jezik Tličo Jaita (dogribski), što bi moglo da bude poslednja šansa za ovaj jezik.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...