Krvavi vodopadi na Antarktiku – vremenska kapsula Zemlje

Neverovatan ekosistem koji je opstao u ekstremnim uslovima pruža naučnicima priliku za temeljna geološka istraživanja.

Krvavi vodopadi na Antarktiku – vremenska kapsula Zemlje Foto: Wikimedia Commons

Australijski geolog Grifit Tejlor je 1911. godine istraživao antarktički glečer dug desetinama kilometara, koji danas nosi njegovo ime – Tejlorov glečer, a ceo ovaj deo Antarktika Tejlorova dolina. Lutajući ledenom površinom, naišao je na nesvakidašnji prizor: crvenu vodu koja se slivala niz led.

Stručnjaci su isprva pomislili da su vodu obojile alge, ali se ispostavilo da je istina daleko interesantnija i dragocenija za nauku. Naime, Tejlorovi Krvavi vodopadi obojeni su oksidima gvožđa. Utvrđeno je da slana voda ispod glečera, u zaleđenom jezeru punom gvožđa, formira izdane, tj. geološke sredine zasićene slobodnim vodama koje nastaju infltracijom površinskih voda ili onih formiranih od atmosferskih taloga. Kroz pukotinu u ledu, sliva se crvena tečnost.

Pogledajte: Nad Antarktikom zjapi rupa od 28,2 kvadratna kilometra!

Svet drevnih mikroba

„Čini se da je ovaj nezamrznuti materijal ostatak ranijih površinskih ekosistema, a otkrića pružaju uverljive dokaze da su oni danas, uprkos ekstremnim ekološkim uslovima, životni prostor mikroba duboko ispod zemlje”, objasnila je Džil Mikaki, asistent na Odeljenju za mikrobiologiju Univerziteta u Tenesiju.

Hemijske i mikrobiološke analize pokazale su da ovaj retki ekosistem, skriven ispod glečera, sadrži autotrofne bakterije koje metabolišu jone sulfata i materija i jedinjenja koja sadrže gvožđe. Mikakijeva ističe da uzorci vode Krvavih vodopada sadrže najmanje 17 različitih tipova mikroba i gotovo nimalo kiseonika. Moguće objašnjenje bilo bi to da mikrobi koriste sulfat za katalizu s jonima gvožđa i metabolišu zarobljene organske materije.

Mikakijeva istče i da je „bazen“ ispod glečera zapečaćen pre 1,5 do dva miliona godina, čime je pretvoren u svojevrsnu „vremensku kapsulu“, usled čega je izolovana drevna mikrobakterijska populacija, koja je evoluirala odvojeno od drugih sličnih orskih organizama.

Pročitajte: Najveći kanjon na svetu zarobljen ispod leda Antarktika

Šansa za astrobiologe

Takođe, ovaj fenomen omogućava naučnicima da, bez bušenja dubokih rupa u polarnim ledenim kapama, istraže karakteristike mikroorganizama koji žive u ekstremnim uslovima. Ta saznanja mogla bi biti korisna za razumevanje stanja u kojima bi mogao opstati životu nekim drugim delovima Sunčevog sistema, recimo na Marsu ili Jupiterovom mesecu Evropa. Naučnici Nasinog Atrobiološkog instituta veruju da nije isključeno da se na ovim nebeskim telima nalaze vode ispod glečera u kojima bi moglo biti života zaštićenog od ultraljubičastog i kosmičkog zračenja.

Pogledajte: Šta se dešava kada otpluta antarktička santa leda veličine kontinenta? (GIF)



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.