Zašto zavere propadaju?

Koliko bi ljudi trebalo da bude deo zavere kada bi klimatske promene bile prevara, a koliko kada bi to bio slučaj s vakcinacijom?

Zašto zavere propadaju? Foto: Profimedia

Novo, upravo objavljeno istraživanje pokazuje da kada su zavere u pitanju veličina nikako nije prednost. Dr Dejvid Grajms sa Oksforda napravio je jednačinu koja pokazuje u kojoj meri broj zaverenika smanjuje njihovu sposobnost čuvanja tajne*.

Grajmsa je motivisala rasprostranjenost teorija zavere s temom nauke, kao što su pokret protiv vakcinacije ili tzv. ”klimatski skepticizam”. Kako kaže, umesto da ih a priori odbaci, on je rešio da proveri koliko su ove teorije zavere moguće – kroz statistiku.

Kontroverze u vezi s vakcinacijom: Šta je istina?

Osmislio je jednačinu koja pokazuje verovatnoću bilo koje zavere da propadne, bilo slučajno ili namerno. Jednačina uključuje činioce kao što su broj zaverenika i dužina trajanja, ali i procenu šanse da je bilo koji zaverenik obelodani.

Za potrebe ove procene iskorišćena su tri istorijska primera uzbunjivača, uključujući poznati slučaj Edvarda Snoudena. Ovi primeri su pretvoreni u brojke, kroz poznate parametre kao što su dužina trajanja zavera pre obelodanjivanja, kao i okvirni broj učesnika. Rezultat je statistički račun koji pokazuje koliko bi se brzo, u proseku, neka zavera raspala u zavisnosti od broja zaverenika.

Čovek na Mesecu: Predstava ili ne?

Da bi primenio svoj račun na postojeće “teorije zavere”, Dejvid Grajms je procenio koliko bi ljudi moralo biti uključeno u njih. Neke od brojki su sledeće: 405.000 zaverenika bi bilo potrebno ako su klimatske promene prevara, dok bi za potrebe prikrivanja ”istine o vakcinaciji” bilo potrebno oko 736.000 ljudi.

Primenivši jednačinu, Grajms je procenio da bi prva zavera bila otkrivena za tri godine i devet meseci, a potonja za tri godine i dva meseca. Drugim rečima, obema bi odavno bio kraj. On se još nada da će znanje o tome koliko su ove teorije zavere neverovatne ubediti makar neke poklonike da se predomisle.

Saznajte: Šta je "kemtrejl" i otkud teorije zavere o ovom fenomenu?

Sa druge strane, svojim računom ponudio je vodič za njihovo uspešno održavanje. Grajmsova jednačina kaže da, za zaveru koja treba da traje pet godina, broj zaverenika ne treba da pređe 2521. Ako zavera treba da bude duža od decenije, taj broj treba da bude manji od hiljadu; duža od veka, manji od 125. U suprotnom, zavera (verovatno) propada.

____

*Grajmsova studija je objavljena u časopisu PLOS ONE.

Izvor: Elementarijum



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.