Koliko ćelija i mikroba postoji u ljudskom telu?

Ispostavilo se da je tvrdnja o tome da imamo 10 puta više bakterija nego ljudskih ćelija, koja se već decenijama ponavlja kao zanimljiv podatak, zapravo neistinita. Kako se ona rodila i raširila?

Koliko ćelija i mikroba postoji u ljudskom telu? Foto: Profimedia

Ljudsko telo je dom više biliona bakterija zahvaljujući kojima se održava zdravlje i decenijama su naučnici isticali njihovu važnost ponavljajući interesantan podatak: da je u ljudskom telu više mikroba nego ćelija koje ga čine, i to da ih premašuju u odnosu 10:1.

Međutim, nedavno je tim naučnika Naučnog instituta „Vajcman“ na čijem je čelu bio Ron Milo otkrio da telo prosečnog muškarca čini 30 biliona ćelija i da ono sadrži oko 40 biliona bakterija, od kojih većina živi u digestivnom traktu.

To znači da ćelije ljudskog tela ponekad mogu brojčano nadjačati bakterije, recimo nakon pražnjenja creva.

Pročitajte: Sve više bakterija je otporno na antibiotike?

To je značajna razlika u odnosu na mišljenje o odnosu od deset bakterija na jednu ćeliju. Ipak, ovaj podatak je sveprisutan: kako bi ukazali na veličinu sveta mikroba kojima predstavljamo dom, naučnici ga često navode, baš kao i mediji, a među njima i National Geographic. Kako smo došli do ovog broja i zbog čega smo ga tako olako prihvatili?

Istraživači Moselio Šehter i Stenli Maloj analizirali su 2010. godine brojne naučne citate u kojima se pominje odnos 10:1 kako bi pokušali da odgovore na ovo pitanje i zaključili su da je najveći uticaj na to imala tvrdnja mikrobiologa Dvejna Sevidža iz 1977. godine. On je tada, naime, rekao da bi to mogla biti istina. Sevidž nije, ipak, bio naučnik velikog kredibiliteta i nije naveo adekvatnu argumentaciju. Takođe, jedan od izvora na koji se oslanjao bila je teorija ekscentričnog biohemičara koji je sebe nazivao ser Samuraj T. D. Laki.

„Priča o odnosu 10:1 ima sve karakteristike akademske urbane legende“, ističe Ole Bjorn Rekdal s Univerzitetskog koledža u Bergenu, koji je istraživao na koji način takvi citati postaju uverljivi.

Otkrijte: U čemu je razlika između virusa i bakterije?

„Veliki broj autora se nije obazirao na princip konsultovanja primarnih izvora“, dodao je, „i proveravanja pouzdanosti znanja koje su prenosili svojim čitaocima.“

Ipak, bez obzira na tačan broj mikroba u ljudskom telu, oni su vitalan i potcenjen deo ljudskog tela, koji umnogome doprinosi zdravlju. Zato ova nova saznanja nikako ne čine bakterije manje važnima.

„Lako je zaboraviti a živimo u svetu mikroba“, kaže Karolin Hovde Bonah, mikrobiolog Univerziteta u Ajdahu. „Oni su vladati naše planete.“



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...