10 zanimljivosti o komodo zmajevima – najvećim gušterima na svetu

Ove iznenađujuće inteligentne životinje su mnogo više od još jedne strašne pretnje u prirodi Indonezije.

10 zanimljivosti o komodo zmajevima – najvećim gušterima na svetu Foto: Profimedia

Naučnici na Zapadu sve do 1912. godine nisu znali za postojanje komodskog varana. Evropljani su prvi put zabeležili da u Indoneziji živi ovo neobično stvorenje dve godine ranije, kada je poručnik Van Stejn van Hensbroek iz holandske kolonijalne administracije čuo glasine o „kopnenom krokodilu“.

Potom je 1912. Piter Ovens, direktor Zoološkog muzeja u Bogoru, objavio rad o ovoj vrsti nakon što mu je holandski  poručnik dostavio fotografiju i kožu misterioznog bića, kao i još dva uzorka koje je dobio od jednog kolekcionara. Njihovo neobično ime potiče upravo od glasina o zmajolikoj životinji koja živi na ostrvu Komodo.

Pogledajte: Napuštena „Kokošija crkva“, još jedna tajna Indonezije

1. Izgled

Mužjak komodskog zmaja može da poraste i do tri metra, , dok u proseku imaju oko 90 kilograma, a ženke porastu do 1,8 metara. Njihova koža je obično plave, narandžaste, zelene i sive bije i veoma je izdržljiva, ojačana osteodermom. Pored toga, imaju snažan, mišićav rep i duge kandže.

2. Staništa

Ove životinje su izuzetno retke i u divljini se mogu naći samo na ostrvima Komodo u Malosundskom arhipelagu, ostrvu Rinka, Gili Montang, Gili Dasami i Flores.

Komodski zmajevi obično nisu previše izbirljivi kada da je u pitanju izbor mesta za život, pa se mogu naći i u savani i u suvim tropskim šumama i monsunskim šumama... Bez obzira na to gde žive, prijaju im visoke temperature. Ipak, zanimljivo je da imaju izuzetno praktične „domove“: oni kopaju ili traže jazbine u kojima im je noću toplo, a danju sveže.

Pročitajte: Jesu li prvi Australijanci živeli pored džinovskih guštera?

3. Odlični plivači

Gladni komodski zmajevi su neretko prinuđeni da plivaju do susednog ostrva u potrazi za hranom, pa su postali vrsni plivači, a mogu da se udalje kilometrima od obale.

4. Ishrana

Jedan od najpoznatijih podataka o komodskim zmajevima jeste taj da su mesodžeri i toliko dobri lovci da mogu da pojedu veoma veliki plen poput vodenog bivola, jelena, svinje i čak čoveka. Pored toga, ne libe se da okuse i sitnijeg pripadnika svoje vrste, a tokom jednog obroka mogu da pojedu hranu u količini koja čini 80 odsto njihove ukupne telesne težine.

Komodski zmajevi love na jedinstven način – ispruže se i udare svoj plen šapom, a potom ga napadaju oštrim i testerastim zubima. Ukoliko plen ove životinje uspe da pobegne, živeće samo 24 sata jer je u njegovom organizmu nakon ujeda veliki broj bakterija (kako je objavio National Geographic, pljuvačka komodskog zmaja sadrži čak 50 sojeva bakterija), ali ovo stvorenje uglavnom, zahvaljujući izvanrednom čulu mirisa, uspeva da pronađe odbegli plen i dovrši obrok.

Foto: Borba komodo zmajeva

5. Ipak, ne jedu ljude često.

Štaviše, tokom protekle 41 godine, ubili su četvoro ljudi, a poslednji napad dogodio se kada je jedan muškarac pao s drveta jabuke pravo ispred dva komodska zmaja. Međutim, ove životinje radije jedu tela preminulih ljudi, zbog čega stanovnici ostrva na kojima oni žive stavljaju kamenje na grobove svojih bližnjih ne bi li zaštiti njihove ostatke.


Foto: Profimedia

6. Mladunci

Van sezone parenja, komodski zmajevi su samotnjaci. Mužjaci predano čuvaju svoju teritoriju i dnevno pređu oko dva kilometra „patrolirajući“ kako im je niko ne bi zauzeo.

Obično se pare između maja i avgusta, a ženke u septembru ležu oko trideset jaja. Interesantno, komodski zmajevi koji će uskoro postati mame prave nekoliko gnezda koja treba da posluže kao mamci kako bi zbunile i oterale predatore. Ipak, Nacionalni zoološki park „Smitsonijan“ piše da nema dokaza o tome jesu li ove majke brižne kada se njihovi mladunci izlegu. Čim dođu na svet, bebe ove životinje trče i penju se na drveće kako ih ne bi ujeli drugi pripadnici ove vrste. Tek kada napune četiri godine, silaze s drveća i na tlu provode ostatak života, koji može traje i tri decenije.

Zašto Prasinohaema gušteri imaju zelenu krv?

Još jedan zanimljiv podatak o ovim inteligentnim životinjama jeste da su njihove ženke sposobne i za partenogenezu, što znači da im nije potreban mužjak za oplodnju.

7. Taktike protiv kanibalizma

Nije redak slučaj da odrasli komodski zmajevi pojedu mladunca, pa su mladi razvili interesantnu strategiju: valjaju se po fekalijama kako bi izgledali kao manje privlačan zalogaj.


Foto: Profimedia

8. Nisu uvek zastrašujući.

Kraken, stanovnik Nacionalnog zoološkog parka u Vašingtonu, polako ali sigurno menja način na koji naučnici posmatraju komodske zmajeve. Ova ženka naučila je da priđe osobi koja zviždi i prepoznaje ljude koji o njoj brinu. Pored toga, ona je ispoljila ponašanje koje se može smatrati igrom, i to sa svojim prijateljima ljudima.

9. Možete ih nazivati i orama.

Pre nego što su ga zapadni naučnici opisali i analizirali, lokalno stanovništvo dalo je komodskom zmaju ime ora , što znači „kopneni krokodil“.

Pročitajte: Izumrla vrsta gigantskog guštera dobila ime po Džim Morisonu

10. Ugroženost

Prema IUCN-u, komodski zmaj nije ugrožen, već je svrstan u kategoriju ranjivih vrsta. Trenutno ih u prirodi ima oko šest hiljada, a zaštićeni su u Nacionalnom parku „Komodo“, koji obuhvata sva ostrva na kojim oni žive osim ostrva Flores.

Prvi put su se van Indonezije izlegli u Nacionalnom zoološkom parku „Smitsonijan“ 1992. godine, kada su na svet došla četiri mladunca čijih trideset mladih danas živi u zoološkim vrtovima širom sveta.


Foto: Profimedia



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.