Da li zaista ne postoje dve iste snežne pahulje?

Fizičar Kenet G. Libreht objašnjava ima li istine u tvrdnji da na Zemlju nikad nisu pale dve potpuno identične pahulje snega...

Da li zaista ne postoje dve iste snežne pahulje? Foto: Profimedia

Profesor fizike i šef Odeljenja za fiziku na Kalifornijskom tehnološkom institutu Kenet G. Libreht ističe da mu ovo pitanje često postavljaju. On njemu dodaje još jedno: čak i ako bi dve iste pahulje pale na tlo, ko bi to mogao utvrditi? Nemoguće je videti i proučiti baš sve.

Međutim, iako na ovo pitanje ne možemo nikada odgovoriti sa sigurnošću, Libreht tvrdi da on, kao fizičar, može tom problemu prići s nešto više sigurnosti.

Pogledajte: Kako nastaje sneg?

„Kao što ću pokazati, odgovor na to zavisi od toga šta zapravo mislite kad postavljate ovo pitanje“, kaže Libreht. „Kratak odgovor glasi – da, zaista je neverovatno malo moguće da će sve složene pahulje izgledati potpuno isto. Toliko je neverovatno da, zapravo, i ako biste pogledali sve koje su ikad formirane, ne biste pronašli dve potpuno identične.“

Od objašnjava da bi nešto duži odgovor zavisio od toga šta mislimo kada kažemo da su dve pahulje iste.

Libreht ističe da „nanopahulje“ mogu izgledati isto: neke stvari u prirodi, jednostavno, izgledaju potpuno identično. Na primer, način na koji naučnici razumeju elementarne čestice podrazumeva da su svi elektroni potpuno isti. To je temelj kvantne fizike, kaže Libreht. S druge strane, molekul vode je složeniji od elektrona, pa ne izgledaju svi molekuli vode isto. Oni su identični u slučaju da se sastoje od običnih atoma vodonika i stabilnog izotopa kiseonika koji u jezgru ima osam neutrona i osam protona. Međutim, jedan od 5.000 molekula vode  umesto jednog od vodonika ima teški vodonik, a jedan od 500 molekula vode umesto stabilnog izotopa kiseonika koji u jezgru ima osam neutrona i osam protona sadrži osam protona i deset neutrona – dakle, ne izgleda isto kao većina molekula vode.

Pročitajte: Da li je moguće da svako od nas ima dvojnika?

To znači da, na najosnovijem nivou, svi snežni kristali nisu potpuno isti.

Utvrdili smo, dakle, da pahulje ne moraju biti identičnog sastava, a izgledaju li ove identično kada se posmatraju optičkim mikroskopom?

Kristali jednostavnih oblika često izgledaju isto, pa nije teško zamisliti da tokom padavina na Antarktiku naučnici utvrde da kristali dveju pahulja izgledaju identično pod mikroskopom. Ipak, treba imati na umu da je reč o prostim šestougaonim prizmama. Važi li to i u slučaju složenijih kristala? Ne, tvrdi Libreht, velike, kompleksne snežne pahulje se razlikuju: broj mogućnosti za formiranje pahulje je zapanjujuće veliki. Da biste došli do odgovora na ovo pitanje, pokušajte da odgovorite na pitanje koliko mogućnosti postoji da se petnaest knjiga rasporedi na polici. Više nego što se na prvi pogled čini, zar ne? Ništa drugačije nije ni u slučaju pahulja snega.

Saznajte: Kako je moguće da se pingvini ne zalede?



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...