Zašto ljudi imaju sitnije kosti lica od neandertalaca?

Naučnici su istraživali zbog čega su se kosti neandertalaca i predaka modernog čoveka razvijale na tako različite načine.

Zašto ljudi imaju sitnije kosti lica od neandertalaca? Foto: Profimedia

Neandertalci su živeli u Evroaziji pre 200.000 do 30.000 godina. Njihova isturena vilica, nos i obrve postavljaju pitanja o tome kako i kada su se ljudi i neandertalci odvojili.

Kod neandertalaca, kosti lica se razvijaju do tinejdžerskih godina, dok kod današnjih ljudi (Homo sapiens) razvoj kostiju u detinjstvu dovodi do sitnijeg lica, utvrdili su istraživači.

"Ovo je važan deo slagalice evolucije", rekao je autor studije Rodrigo Lakruz, docent njujorškog Stomatološkog koledža.

"Neki naučnici smatraju da su neandertalci i ljudi na istoj grani porodičnog stabla. Međutim, naši nalazi, zasnovani na obrascima rasta lica, ukazuju da se oni zaista razlikuju jedni od drugih", rekao je Lakruz.

Pogledajte kako je evolucija menjala ljudsko lice (VIDEO)

Da bi istražili ovo pitanje, istraživači su analizirali kosti lica neandertalaca. Kosti formiraju koštane ćelije osteoblasti i osteoklasti. Kosti u ljudskom licu imaju apsorbujuće ćelije na svojim krajnjim slojevima. Nasuprot tome, neandertalcima su se kostiju nagomilavale u ovom delu lica, utvrdili su istraživači.

Istraživači su opremljeni elektronskim mikroskopom i prenosnim konfokalnim mikroskopom (mikroskopom koji mogu da pomognu da detaljno pregledamo 3D snimke), koje je razvio koautor studije Timoti Bromaž s Odeljenja za biomaterijal Stomatološkog koledža u Njujorku.

Naučnici su proučavali nekoliko lobanja dece neandertalaca otkrivenih na dvema lokacijama: na britanskoj teritoriji Gibraltara i La Kuini u jugozapadnoj Francuskoj. Naučnici su, takođe, proučavali četiri lobanje tinejdžera Homo sapiensa sa Sima de Los Huesosa u Španiji, a svi uzorci stari su oko 400.000 godina. 

Saznajte i: Kako će ljudska vrsta izgledati za hiljadu godina?

"Ćelijski procesi koji se odnose na rast su sačuvani na kostima", rekao je Bromaž. 

Analiza je pokazala da i ljudi i njihovi drevni rođaci pokazuju postepeni porast kostiju nakon rođenja. Ali dok se kod ljudi resorbuju neke kosti, naročito u donjem delu lica, u detinjstvu, neandertalci i fosili sa Sima de Los Huesosa nastavljaju s formiranjem kostiju tokom svojih tinejdžerskih godina, što je dovelo do isturene vilice.

"Ova razlika u rastu barem delimično objašnjava smanjenje na ljudskom licu koje se dogodilo u poslednjih 200.000 godina", rekao je koautor studije Pol O'Higgins, profesor anatomije na Medicinskom fakultetu u Velikoj Britaniji. Nalaz pokazuje da neandertalci i Sima fosili dele sličan oblik lica, rekao je Lakruz.

Otkrijte i: Dokaz ljubavi između neandertalke i homosapijensa

"To su zapravo ljudi koji su razvojno izvedeni, što znači da ljudi ne odskaču mnogo od obrasca svojih predaka", istakao je Lakruz. "Lice koje je jedinstveno je moderno ljudsko lice, a sledeća faza istraživanja je da se utvrdi kako i kada su savremeni ljudi 'stekli' svoj plan razvoja lica"

Ove evolutivne razlike mogu objasniti i varijacije u veličini lica i oblika između modernog čoveka, dodao je Lakruz.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...