Jesu li i astronauti religiozni?

Isključuje li nauka religiju i obrnuto? Može li neko da bude vrhunski naučnik i da vine u kosmos, a da ipak veruje u večnost na nebesima?

Jesu li i astronauti religiozni? Polivanje astronauta svetom vodicom pred poletanje Sojuza Foto: Profimedia

Znamo koliko imaju godina, koji su im muzički afiniteti, koliko su teški, koliko imaju dece, kako peru zube, spavaju, kuvaju kafu. Ali jeste li primetili da niko od astronauta ne pominje svoju religioznu stranu? To nije uvek bilo tako.

Prvo pozivanje na religiju datira od 12. aprila 1961. godine. Tada je, naime, Jurij Gagarin ispisao istoriju tako što je postao prvi čovek u svemiru, a tokom leta je navodno izjavio kako ne vidi bogove, što se u ondašnjem SSSR-u često citiralo u medijima. Gagarin je zapravo bio religiozan i nije rekao ništa vezano za religiju tokom, a ni posle leta. Čak je nedugo nakon leta u svemir krstio ćerku u crkvi, a pomenutu izjavu dao je Nikita Hruščov, podržavajući antireligijski stav sovjetskih vlasti.

Pročitajte: Da li je religioznost način da se zadovolji 16 osnovnih ljudskih težnji?

Drugi slučaj vezan za religioznost dogodio se tri dana pred lansiranje prvog "Voshoda". Kompletna prva posada misije oterana je s lansirne rampe i zamenjena drugom jer je otkriveno da je majka jednoga kosmonauta – Jevrejka. Antisemiti u Centralnom komitetu Komunističke partije bili su izvan sebe od besa.

Drugih izleta sa religijom u SSSR-u nije bilo. Niko nije bio voljan da rizikuje da izgubi karijeru – možda čak i glavu zbog svojih verskih stavova. Doduše, znalo se kako Sergej Koroljev, alfa i omega sovjetskog svemirskog programa, ide u crkvu i često prima pričest, ali to je ipak bio čuveni Sergej Koroljev. Bez nekih se ljudi ne može.

Za razliku od svojih sovjetskih kolega, američki astronauti nisu imali nikakvih zabrana u praktikovanju vere. Na raspolaganju su imali čak i sveštenike, zaposlene pri Nasi kako bi ispunili duhovne potrebe svemirskih putnika.

Pogledajte: Kakva je budućnost religija u narednih pedeset godina?

O verskoj slobodi nije bilo puno govora tokom misija "Merkur" i "Gemini", prva dva američka svemirska programa. Znalo se da su neki astronauti veoma religiozni – Edvard Vajt, na primer – ali u žustrim danima svemirske trke ta tema nije bila u prvom planu.

Prvi istinski prelazak granice svemira religija je doživela za Božić 1968. godine. Tada je, naime, Apolo 8, kao prvi svemirski brod s posadom stigao u lunarnu orbitu. Posadu su činili katolik (Anders) i dva protestanta (Borman i Lovel), pa su smatrali prigodnim da jedan od najznačajnijih događaja u istoriji obeleže u božićnom duhu. Pročitali su nekoliko strana Biblije i poželeli svim stanovnicima Zemlje srećan Božić. Povratak Apola 8 na Zemlju doneo je svojevrsni antiklimaks, jer se NASA našla pod tužbom jedne ateistkinje, koja je smatrala neprimerenim mešanje religije i deklarisano sekularne države.

Saznajte: Jesu li siromašniji ljudi religiozniji?

Prva misija u okviru koje se čovek našao na tlu Meseca ujedno je bila i prva tokom koje se praktikovao verski obred na drugom nebeskom telu. Baz Oldrin je u to doba bio aktivni član prezviterijanske crkve, pa je sa sobom poneo kalež i hleb za pričest. Po sletanju na Mesec pričestio se i pomolio, ali je zbog događanja nakon misije Apolo 8 taj slučaj ostao godinama skriven od javnosti. Zanimljivo, Anders (Apolo 8) i Oldrin (Apolo 11) danas otvoreno kažu kako ih je iskustvo svemirskog leta u toj meri promenilo da se danas osećaju ateistima.

Sledeće misije vezane za istraživanej Meseca takođe su praćene religijskim obeležjima. Na Mesec je u više navrata nošena Biblija, a Džejms Irvin, član misije Apolo 15, nakon povratka s Meseca osnovao je crkvenu organizaciju High Flight Foundation i u više navrata predvodio ekspedicije koje su po planini Ararat tražile Nojevu barku.

NASA je znatno popustila svoj stav u "Eri spejs-šatla", pa je 2011. papa Benedikt XVI razgovarao s posadom Međunarodne svemirske stanice.

Otkrijte: Da li je vaša religija spremna za susret sa vanzemaljcima?

Danas astronauti – odnosno onaj deo koji je religiozan – otvoreno slave verske praznike u svemiru. Međunarodna svemirska stanica postala je mesto susreta ljudi različitih kultura i religija, pa su tu svoju veru praktikovali pripadnici više hrišćanskih crkvi, kao i nekolicina muslimana.

Izvor: Znanost



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...