10 najvažnijih događaja u svetu u 2015. godini

Agencija Beta sastavila je spisak događaja koji su obeležili godinu na izmaku.

10 najvažnijih događaja u svetu u 2015. godini Foto: REUTERS/Bernadette Szabo

1. Migrantska kriza prodrmala EU

Evropu je 2015. pogodila migrantska kriza nezabeleženih razmera, s očekivanih milion izbeglica koje teže bogatim zapadnim zemljama. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, bežeći od rata ili siromaštva, u Evropu je od januara do novembra došlo 920.000 izbeglica, u poređenju s 280.000 zabeleženih u celoj 2014.

Pogledajte: Najzanimljivije „Rojtersove“ fotografije 2015. godine

2. Teroristički napadi u Parizu

Uspon Islamske države, koja kontroliše velike delove Sirije i Iraka, zahvatio je ove godine i samu Evropu, pošto su islamski teoristi izveli dva velika napada u Parizu. Prvi se dogodio 7. januara, kada su braća Said i Šerif Kuaši, povezani s ekstremistima, upali u redakciju satiričnog lista "Šarli ebdo" i ubili 12 osoba, među kojima su bili poznati novinari i karikaturisti.

Drugi, još veći napad, dogodio se 13. novembra. U nekoliko skoro simultanih napada ubijeno je 130 osoba, a više od 350 ljudi je povređeno. Napadači koji su izvršili samoubistvo ili su ubijeni u policijskoj akciji bili su povezani s ekstremističkom organizacijom Islamska država.

Posle drugog napada, Francuska je pojačala vazdušne napade na položaje džihadista u Siriji. Francuski predsednik Fransoa Oland zatražio je veću pomoć u borbi protiv terorizma i uveo vanredno stanje u Francuskoj, što je veoma retka mera za tu zemlju.

Saznajte: U kojim delovima sveta je rizik da se dogodi teroristički napad najviši?

3. Turska oborila ruski avion

Angažovanjem Rusije rat u Siriji koji traje četiri i po godine ušao je u novu fazu, što se na najdramatičniji način pokazalo 24. novembra, kada su turske vazdušne snage oborile ruski avion "Su-24", za koji su navele da je narušio vazdušni prostor Turske.

Time su potvrđene bojazni da bi kampanja, za koju Moskva navodi da je usmerena protiv islamskih ekstremista u Siriji, mogla na neki način doći u sukob s operacijama medjđunarodne koalicije koju predvode SAD. Dok je u tenzijama između Rusije i Zapada došlo do izvesnog popuštanja kada je reč o Siriji, odnosi Ankare i Moskve su se urušili. Rusija tvrdi da avion njenih snaga nije narušio turske granice i zahteva izvinjenje i naknadu štete od Turske, što Ankara kategorično odbija. Do napretka u odnosima nije došlo ni na sastanku ministara spoljnih poslova Turske i Rusije na ministarskom sastanku OEBS-a u Beogradu.

Pogledajte: 10 najboljih snimaka životinja koje smo videli 2015. godine

4. Globalni sporazum o klimatskim promenama

Predstavnici 195 zemalja usvojili su 12. decembra u Parizu globalni sporazum o klimi u cilju održavanja globalnog zagrevanja na ispod dva stepena, odnosno do 1,5 stepeni Celzijusa, kako su zatražile zemlje koje su najviše pogodjene klimatskim promenama.

Cilj sporazuma, postignutog posle četiri godine pregovaranja, predviđa i pomoć zemljama u razvoju, koja bi trebalo da iznosi oko 100 milijardi dolara godišnje počev od 2020. godine, kada sporazum stupa na snagu. Sporazum podrazumeva i borbu protiv žive, koja preti poljoprivrednim usevima i bavi se pitanjem rezervi vode u sušnim regionima, kao i morskim resursima.

Sporazum bi trebalo povoljno da utiče na preorijentisanje svetske privrede na druge izvore energije koje nisu fosilne, kao što ugalj, gas ili nafta, koje dominiraju kao energenti u celom svetu. Zemlje treba da smanje emisiju štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, kao jedan od uzročnika globalnog za grevanja.

Otkrijte: 5 stvari koje morate znati o klimatskim promenama

5. Nuklearni sporazum Irana i šest velikih sila

Iran i svetske sile okupljene u Grupi 5+1 (SAD, Francuska, Rusija, Kina, Velika Britanija i Nemačka), posle nekoliko meseci intenzivnih pregovora, postigli su 14. jula u Beču istorijski sporazum o iranskom nuklearnom programu. Sporazumom je ograničen nuklearni program Irana kako ne bi bio u mogućnosti da napravi atomsku bombu, a zauzvrat je predviđeno ukidanje ekonomskih sankcija Teheranu.

Iranski nuklearni sporazum koji će dozvoliti zemlji da izađe iz političke, diplomatske i ekonomske izolacije, pozdravio je veliki deo međunarodne zajednice, osim Izraela, koji i dalje Iran smatra pretnjom. Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) zatvorila je 15. decembra 12 godina dugu istragu iranskog nuklearnog programa. IAEA je zaključila da je Iran sprovodio istraživanja povezana s nuklearnim oružjem do 2003. i u manjoj meri do 2009, ali od tada nije pronašla dokaze o tome.

Pročitajte: 10 najzanimljivijih vrsta koje su otkrivene 2015. godine

6. Grčka kriza

Dužnička kriza koja drma Grčku već šest godina, ove godine je ozbiljno potresla i Evropsku uniju. Radikalna levičarska partija Siriza Aleksisa Ciprasa, koji je obećao da će ukinuti mere štednje na osnovu kojih je Grčka dobila dva paketa pomoći, došla je na vlast početkom godine. U pregovorima s evropskim kreditorima oko produženja pomoći ministar finansija Janis Varufakis uporno je odbijao da popusti pred njihovim zahtevima, koje je prevashodno predstavljao nemački ministar finansija Volfgang Šojble.

7. Bregzit

Ubedljivom pobedom konzervativaca u Velikoj Britaniji 7. maja, na dnevni red je stavljeno i članstvo te zemlje u Evropskoj uniji, takozvani Bregzit (Brexit). Posle konstituisanja vlade premijera Dejvida Kamerona, parlament je krajem maja usvojio zakon o referendumu o članstvu koji treba da bude održan do kraja 2017.

Kameron kaže da želi da Velika Britanija ostane u Evropskoj uniji, ali zauzvrat traži temeljne reforme kojim bi se održao suverenitet članica. London traži da se čuvaju interesi zemalja koje ne koriste evro i koji neće još čvršću uniju, da se omogući veća ekonomska konkuretnost i da se ograniče socijalna davanja za migrante iz drugih članica EU. Kameron je posle samita EU u decembru izrazio optimizam da će biti dogovora o reformama koje će omogućiti ostanak zemlje u EU, mada su njegovi zahtevi naišli na mlak ili čak negativan prijem.

Skrivena blaga: 10 evropskih gradova koje vredi posetiti 

8. Primirje u Ukrajini

Sukobi u Ukrajini koji su izbili u aprilu 2014, ove godine su se smirili posle više diplomatskih incijativa, ali su odnosi Zapada i Rusije i dalje zategnuti. Primirje na istoku Ukrajine, gde su se vodile borbe proruskih pobunjenika i ukrajinskih snaga, stupilo je na snagu 15. februara, posle potpisivanja sporazuma u glavnom gradu Belorusije.

Sporazum je postignut 12. februara posle 16 sati maratonskih pregovora francuskog predsednika Fransoe Olanda, nema​č​ke kancelarke Angele Merkel s predsednicima Rusije i Ukrajine Vladimirom Putinom i Petrom Porošenkom. Primirje je u početku prekršeno brojnim incidentima, ali se od 1. septembra uglavnom poštuje. Sporazum iz Minska predvidja povlačenje teškog naoružanja s prve linije fronta uz nadgledanje posmatrača iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Sovjetska Atlantida: Krimski podvodni muzej

9. SAD-KUBA

Posle više od 50 godina, Amerikaci mogu legalno da puše čuvene kubanske cigare, dok Kubanci imaju priliku da koriste američke kompjutere. Posle najave predsednika SAD i Kube, Baraka Obame i Raula Kastra, u decembru prošle godine da će dva hladnoratovska rivala obnoviti odnose posle 50 godina prekida Havana i Vašington su u januaru počeli pregovore o normalizaciji odnosa.

Odmah posle prvih kontakata na visokom diplomatskom nivou, u SAD su ublažena ograničenja za putovanja Amerikanaca na Kubu, dozvoljen je ograničen uvoz kubaskih cigara i ruma u SAD, kao i američkih kompjutera i telekomunikacione opreme na Kubu.

Američka vlada je Kubu uklonila s liste "sponzora terorizma", što je bila jedna od najvećih prepreka za puno obnavljanje diplomatskih odnosa. Ambasade dve zemlje u Havani i Vašingtonu su ponovo otvorene u julu, čemu su prisutvovali i šefovi diplomatija dve zemlje.

Pročitajte: Kubanska nova sadašnjica

10. Sastanak lidera Kine i Tajvana posle 66 godina

Predsednici Kine i Tajvana sastali su se prvi put otkako se 1949, tokom kineskog građanskog rata, Tajvan odvojio od Kine. Na sastanku na neutralnoj teritoriji, u Singapuru, 7. novembra Si Đinping i Ma Jing-jeo rukovali su se uz osmeh, a njihov susret ocenjen je kao istorijski iako nije potpisan nijedan novi sporazum niti je bilo zajedničkog saopštenja. Zbog odbijanja Kine da prizna suverenitet Tajvana tokom susreta nisu bile istaknute nacionalne zastave, dvojica lidera međusobno su se oslovljavali s "gospodine", umesto "predsedniče", a posle sastanka održane su odvojene konferencije za novinare. Postepeno približavanje Kine i Tajvana počelo je 90-ih, ali su rezultati postali vidljiviji dolaskom na vlast tajvanskog predsednika Ma Jing-jea 2008, od kada su uvedeni direktni letovi i potpisano više od 20 sporazuma.

Izvor: Newsweek (Beta)



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.