Koje bi vrste sa Zemlje mogle da opstanu na Marsu?

Iako je Crvena planeta hladna i pusta, a njena površina izložena zračenju, postoje Zemljani koji bi mogli da žive na njoj.

Koje bi vrste sa Zemlje mogle da opstanu na Marsu? Foto: Profimedia

Udaljenost Marsa od Sunca čini ovu planetu hladnom i jalovom. Koliko nam je trenutno poznato, temperature na njoj su oko minus 60, a na polovima se mogu spustiti i do minus 126 stepeni Celzijusovih. Pored toga, atmosferu Marsa čini čak 95 odsto ugljen-dioksida, a na njemu ćete naći tek zanemarljivu količinu kiseonika.

Međutim, naučnici veruju da postoje prosti jednoćelijski organizmi koji bi na Marsu opstali. Reč je o vrstama koje na Zemlji žive u surovim uslovima: u jezerima sumpora, u permafrostu i sl.

Saznajte ko su najsnažnija stvorenja na Zemlji

Među njima je svakako bakterija Deinococcus radiodurans, oblik života najotporniji na radijaciju za koji znamo. Štaviše, naučnici je obično nazivaju Konan Bakterija (eng. Conan the Bacterium) zbog snage koja je prva asocijacija na nju. Ovaj gotovo neuništivi mikrob može da preživi jonizujuće zračenje nekoliko puta jače od onog koje bi ubilo čoveka. Uz to, kada su Deinococcus radiodurans stavili u prostor u kom je temperatura -79 stepeni Celzijusovih i uperili u nju gama zrake kako bi izveli simulaciju okolnosti u kojima bi ova bakterija živela 30 centimetara ispod površine Marsa, naučnici su zaključili da bi trebalo da prođe 1,2 miliona godina da ovi uslovi smanje populaciju ove bakterija na milioniti deo.

Međutim, D. radiodurans bi na Marsu mogla da ima društvo – bakterije iz porodice Halobacteriaceae. Tu spadaju i arheje, verovatno jedan od najstarijih oblika života na Zemlji. Ove bakterije na Zemlji žive na mestima visokog saliniteta poput Mrtvog mora. Ipak, one bi na Marsu mogla da opstanu samo ukoliko se na Crvenoj planeti otkriju rezervoari tečne soli. Dva člana ove porodice (Halococcus dombrowskii i Halobacterium vrste NRC-1) već su u simulacijama pokazala da mogu da prežive u atmosferi Marsa. Astrobiolog Stefan Leuko nedavno je analizirao još tri arheje i istraživanje je pokazalo da su Halobacterium salinarum NRC-1 i Halococcus morrhuae otporniji na zračenje nego Halococcus hamelinensis.

Otkrijte: Koji su bili najviši organizmi na Zemljinoj površini pre pojave drveća?

Jedan od odličnih kandidata među arhejama je i metanogen, organizam kom nisu potrebni svetlost, kiseonik i organski hranljivi sastojci. Nemački tim stručnjaka iz Centra za geološka istraživanja u Potsdamu na čelu s Dirkom Vagnerom tu izdvaja Methanosarcina soligelidi, koji naziva „našim superherojem“. Ovaj mikrob pokazao se u eksperimentima zračenja kao odličan kandidat za život na Marsu, a poznat je po tome što odlično podnosi niske temperature.

Zbog čega su tako otporni?

Svi ovi podaci povlače pitanje zbog čega su ovi organizmi evoluirali tako da se prilagode uslovima života kojih je na Zemlji tako malo, a na Marsu su uobičajeni.

Deo odgovora mogao bi se kriti u njihovoj starosti: veći broj ovih mikroba čine arheje, jedan od najstarijih oblika života na Zemlji i najprimitivnija grupa organizama.  One su evoluirale još u danima kad Zemlja nije imala ozonski omotač, pa su se one razvijale tako da budu što otpornije.

Znate li kako izgleda radijacija? (VIDEO)

Postoji i teorija da su ovi mikroorganizmi postali otporni na zračenje sasvim slučajno, da je to bila posledica prilagođavanja životu na Zemlji. U prilog tome mogla bi ići i činjenica da organizmi koji su ovi organizmi uglavnom otporni na više od jednog faktora. Recimo, Deinococcus radiodurans otporna je i na isušivanje i na zračenje, pa je moguće da su obe ove otpornosti razvijana na osnovu istog mehanizma.



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.