„Albanska golgota, 100 godina kasnije“: Petočlana ekipa preći će peške put kojim se srpska vojska povlačila u Velikom ratu

Članovi ove ekspedicije se, naime, spremaju da pređu čak 280 kilometara preko Prokletija trasom kojom se srpska vojska povlačila do Jadranskog mora tokom Prvog svetskog rata.

„Albanska golgota, 100 godina kasnije“: Petočlana ekipa preći će peške put kojim se srpska vojska povlačila u Velikom ratu Foto: Profimedia

Posle dva meseca aktivnog treninga po srpskim planinama i dve godine ukupnih priprema, grupa planinara iz Srbije spremna je da krene put Peći, početne tačke ekspedicije „Albanska golgota, 100 godina kasnije”. Zdravi i u dobroj formi, u rančeve ovih dana pakuju stvari za prvu pomoć, planinarsku opremu, papire potrebne na granicama, hranu i ostale potrepštine. Tačan datum polaska ne žele da otkrivaju iz bezbednosnih razloga, ali obećavaju da će nam slati izveštaje kako napreduju.

U kanuu, u prirodi, u društvu zlatnog retrivera: Avantura kroz spokoj divljine

„Imaćemo satelitski telefon da bismo bili dostupni u slučaju bilo kakvih problema. Čitaoci 'Politike' mogu da očekuju prve informacije kad ekipa bude krenula preko prokletijskih vrhova“, kaže Marko Nikolić, vođa ekspedicije, iskusni alpinista koji je osvojio Monblan, Akonkagvu, Elbrus i mnoge druge vrhove, inače vlasnik državnog rekorda u spustu snoubordom sa Monblana i Akonkagve.


Kralj Petar s pratnjom Foto: Profimedia

U ekipi su još i Nemanja Nešković, inženjer informacionih sistema i instruktor alpinizma, Marko Marković, ekonomista koji je diplomirao u Ženevi i prešao mnoge vrhove od Alpa do Anda, i Nenad Mitrović, oficir Vojske Srbije, član vojnog orijentiring tima i rekreativni planinar. Pre sedam dana pridružio im se i Siniša Vujić, lekar iz Beograda koji živi u Australiji. Navikao se na vremensku zonu i priključio sastancima grupe koja na stogodišnjicu istorijskog stradanja srpskog naroda na ovaj način želi da oda počast precima i njihovoj žrtvi zarad spasenja države.

Bračna lutrija: Srbin i Albanka

Krajem novembra 1915, usled jakog pritiska neprijateljskih snaga sa severa i istoka, državni vrh Srbije doneo je naredbu o povlačenju preko crnogorskih i albanskih vrleti do Jadranskog mora, gde bi se vojska reorganizovala, snabdela hranom i oružjem i ponovo postala snaga na koju saveznici mogu da računaju. Posle prve kolone u kojoj su bili kralj, vlada i diplomatski kor, iz Peći su u povlačenje krenule sve tri srpske armije i narod. Kroz Albaniju i Crnu Goru povlačilo se oko 420.000 vojnika i civila, a 244.000 nije preživelo.

Učesnici ekspedicije odabrali su da idu jednom od trasa koja vodi preko prevoja Čakor do Skadra i Drača. Spavaće u šatorima, topiće sneg za pijaću vodu, orijentisaće se uz pomoć kompasa i karte. U vojničkim uniformama su se samo slikali za promotivni plakat, a na sebi će imati savremenu planinarsku obuću i odeću, jer, kako kažu, ovo nije vojni pohod i nije im cilj da bilo koga provociraju.


 Foto: Profimedia

Zacrtanu trasu od 280 kilometara solidno poznaju, jer su oko dve trećine već prelazili leti ili zimi. Na Prokletijama je trenutno hladno, ali vedro. Na najvišim kotama ima oko 40 centimetara snega. U narednoj nedelji biće lepo vreme, poprilično isto kao pre 100 godina. Divljih životinja se ne plaše. Medvedi su već u pećinama, a vukovi neće da napadaju ljude, iskusno tvrdi Nikolić.

Pročitajte: Kako su se srpski vojnici hranili u Prvom svetskom ratu?

Zavisno od vremenskih uslova, trebaće im 15 do 20 dana da stignu do albanske obale. Odatle će se ekipa trajektom prevesti do Krfa i Vida.

Za kraj je planiran zimski uspon na Kajmakčalan.

Mladi planinari smatraju da ova trasa treba da bude u planu ekskurzija i turističkih tura, kao što je u Australiji staza Kokoda iz Drugog svetskog rata.

Izvor: Politika



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...