Šetsi Den Rodžers, poslednji irski kralj

Na ovom ostrvu živi 150-oro ljudi, a među njima i jedna veoma važna osoba – kralj.

Šetsi Den Rodžers, poslednji irski kralj Foto: Profimedia

Njegovo ime je Šetsi Den Rodžers, ima 71. godinu, a postao je kralj 1993. godine. Iako ne – kao što biste očekivali – nasleđivanjem. Umesto toga, izabran je po običajima koji vladaju na ostrvu, piše BBC.

U pitanju je tradicija koja, prema Rodžersu, potiče iz 6. veka, kada se Sveti Kolumba iskrcao na Tori kako bi širio hrišćanstvo. Stanovnici ostrva do tada su biil pagani, i strahovali su od pirata koji su im uništavali domove.

Uživajte: Skrivena lepota Irske

Kolumba je razgovarao sa ostrvljaninom Daganom, podario mu titulu kralja i rekao mu da će ostrvo preživeti pustošenje ukoliko se sa ostalim stanovnicima bude suprotstavio piratima.

Kada se njegovo proročanstvo obistinilo, pagani su preuzeli hrišćanstvo i podigli manastir u znak sećanja na sveca. Ovaj manastir uništen je 1595. godine, a njegova kula-zvonik danas predstavlja jedan od simbola Torija.

Kolumba je Daganu dao poklon – ćup gline sa magičnim svojstvima (terala je pacove i štitila ribare na moru). Čak i danas veruje se da je sveta glina, zahvaljujući kojoj su pacovi zauvek napustili ostrvo, zaista magična, i samo najstariji članovi Dagan loze imaju tu privilegiju da je koriste.

“Stanovnici ostrva su i danas vrlo ozbiljni po tom pitanju”, izjavio je Rodžers.

Kralj danas izvršava brojne dužnosti poput ambasadorskih obaveza na kopnu i preko okeana – tu je da poželi dobrodošlicu posetiocima kada stignu u luku i pozdravi ih kada odlaze, kao i da zabavlja turiste noću svirajući harmoniku i pričajući im priče o svojem domu i zemlji.

Pročitajte: Vladari čija ljubav ubija

Osim što je kralj, Rodžers je takođe i slikar. U saradnji sa drugim umetnicima Torija održava 50 godina dugu tradiciju primitivnog slikarstva, koju je započeo slikar Derek Hil kada je posetio mesto 1956. godine. Njegove glavna tema je, naravno, ostrvo.

“Ljudi misle da sam uzvišeniji nego što jesam, da imam moći da činim razne stvari za ostrvo i da ću, ako nešto pođe po zlu, umeti to da rešim. Dajem sve od sebe, ali zaista smatram da ne bi trebalo tako da me gledaju”, kaže Rodžers.

Tokom nekoliko neprekidnih naleta oluje sa Atlantika 1974. godine, ostrvo Tori bilo je odsečeno od glavnog kopna Irske skoro dva meseca. Irska vlada tada je predložila da se stanovništvo preseli u Donegal.

“Vlada je ponudila svakoj porodici kuću na kopnu i ohrabrila 130 ljudi na selidbu. To je bilo vrlo, vrlo tužno. Izbio je rat među nama, ali borili smo se, i evo nas danas još na ostrvu”, objašnjava Rodžers.

Od 150 stanovnika, ostrvo naseljava 21 dete. Iako je osmoro rođeno u poslednje četiri godine, zajednica i “kraljevska” tradicija su sada u opasnosti.

“Nisam siguran da želim da budem kralj sve do svoje do smrti. Nadam se da će neko drugi moći da čini dobro za ostrvo, ali sve zavisi od toga ko je najaktivniji na ostrvu. Voleo bih da mogu da odlučim ko će biti sledeći kralj, ali to nije slučaj”, priznaje Rodžers.

Za ostrvljane je turizam glavni izvor prihoda, ali ekstremni vremenski uslovi značajno umanjuju šansu za njihov opstanak.

“Voleo bih da ljudi dođu ovde, kupe rukotvorine ili slike, ili pojedu dobar obrok, ili nađu dobro mesto za odsedanje. Ali, da bismo udvostručili broj posetilaca, potreban nam je bolji trajekt. Sva okolna ostrva sa sličnim brojem stanovnika imaju po dva trajekta. Druga ostrva su toliko jaka, a delimo istu kulturu i jezik. Izgleda da smo se izgubili negde na putu, a to uopšte nije fer”, zaključuje Rodžers.

Izvor: b92



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...