Zašto je svet i danas opčinjen lepom kraljicom Nefertiti?

Više od tri hiljade godina nakon što je preminula, supruga egipatskog faraona Amenhotepa IV snažno inspiriše arheologe i pisce. U čemu je Nefertitina tajna?

Zašto je svet i danas opčinjen lepom kraljicom Nefertiti? Foto: AP Photo/Michael Sohn

Vest o mogućem pronalasku Nefertitinog groba munjevito je obišla svet i „unela” uzbuđenje među egiptologe. Britanski arheolog dr Nikolas Rivs još je u julu objavio studiju u kojoj je naveo da je Nefertiti sahranjena u prostoriji skrivenoj iza grobnice njenog posinka Tutankamona, a čija su vrata zapečaćena, omalterisana i ponovo oslikana.

Lepotica je stigla: Ko je bila Nefertiti?

„Ona je bila Kleopatra svog vremena. Lepa, bogata i moćna. Vrlo moćna”, izjavila je Mišel Moran, autorka istorijsko-fiktivnog bestselera „Nefertiti” i dodala da bi bilo pravo otkriće ukoliko se ispostavi da je sahranjena iza grobnice Tutankamona.

Drevna misterija Zbog čega je Tutankamon umro mlad?

Mada je u istoriji Egipta bilo i drugih vrlo moćnih žena, Nefertiti nije prestala da opčinjava.

„Odgovor na to se krije u bisti. Samo pogledajte finu liniju njenog vrata, njene izvijene obrve, te savršene jagodice. Danas bi mogla da bude supermodel. Ideal lepote se nimalo nije promenio”, prokomentarisala je Moranova.

I zaista, kada je nemački arheolog Ludvig Borhart 1912. godine pronašao bistu, u svom dnevniku je zapisao: „Odjednom sam u rukama držao živo egipatsko umetničko delo. Nešto što se ne može opisati rečima, već se mora videti.”

Prva otkrića u potrazi za Nefertiti: Krije li Tutankamonova grobnica tajnu odaju?

Gledajući lice velike kraljice Nefertiti u Egipatskom muzeju u Berlinu, Moranova je dobila inspiraciju da napiše bestseler. Ali Moranovu nije privukla samo lepota. Želela je da još jednom „udahne” život ovoj ženi. I što je više otkrivala Nefertiti i drevni Egipat, to je bila odlučnija da „ispriča” njenu priču. Trebalo joj je više od dve godine da to i uradi.

Iza Nefertitine lepote „leži” priča o jednom od najvećih egipatskih prevrata – priča o vladavini Ehnatona, jeretičkog kralja koji je doneo novu eru u Egipat u vreme svoje vladavine (od 1352. do 1336. godine pre nove ere). Ukinuo je politeizam i uveo obožavanje jednog jedinog božanstva Atona, čiji je simbol bio Sunčev disk (što je tada smatrano za jeres), a ime Amenhotep Četvrti, koje je dobio po rođenju, promenio je u Ehnaton u čast Atona.

U njegovo vreme javio se novi stil u umetnosti – ljudi, životinje i objekti postali su realniji u prikazima, sa svim svojim oblinama i nesavršenostima, a podržavala se i iluzija kretanja. Takva umetnost je ostavljala duboke utiske na pisce poput Moranove, koja je posebno bila dirnuta scenom Neferiti sa decom:

„Prikazana je ne kao kraljica već kao majka koja se igra s decom i cupka ih na kolenima.”

Otkrijte: 5 stvari koje niste znali o Tutankamonovoj mumiji

I upravo ovakve scene su „hranile” Moraninu imaginaciju dok je pisala knjigu.

O Nefertitinom životu se zna malo. Pronalaskom njene grobnice bi, međutim, mogao da se bolje razume i predstavi ne samo život ove kraljice već i vrlo turbulentan period u istoriji Egipta, poznatiji kao Amarna period.

„Pronalazak grobnice bio bi neverovatan događaj. Moglo bi da se odgovori na mnoga pitanja, poput kada je umrla, kako je umrla i da li je nasledila supruga kao njegov koregent”, zaključila je Mišel Moran.

Izvor: Politika



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...