Šta su urođenici i doseljenici jeli za prvi Dan zahvalnosti?

Tradicionalna večera za Dan zahvalnosti danas podrazumeva ćurku, nadev, krompir-pire, sos od brusnica i pitu od bundeve. Međutim, ukoliko pokušate da napravite večeru za ovaj američki praznik onako kako su to radili doseljenici, ona će izgledati drugačije.

Šta su urođenici i doseljenici jeli za prvi Dan zahvalnosti? Foto: Profimedia

Jedini dokument o jelovniku prvog Dana zahvalnosti na kojoj su doseljenici večerali s pripadnicima plemena Vampanoag, u koloniji Plimut, jeste pismo koje je vođa Engleza Edvard Vinslou napisao svom prijatelju. U njemu on pominje žetvu, lov na ptice i divljač. 

Saznajte i: Osećaj zahvalnosti je koristan za zdravlje?

Vilijam Bredforf, koji je u to vreme bio guverner Vinslova, takođe je zabeležio dane jeseni 1621. godine i dodao da su – osim divljači – hodočasnici s Indijancima večerali i ćurku, kao i da su Vampanoazi doneli kukuruz. 

Međutim, nije stoprocentno jasno šta se još našlo na trpezi te večeri. Kako bi odgovorila na ovo pitanje, Ketlin Vol, gastronom Muzeja „Plimut“, proučavala je kuvare i opise bašta iz tog perioda, kao i arheološke nalaze. 

Zanimljivo: Srpska slava uskoro postaje deo kulturnog nasleđa čovečanstva?

Diskusija je započela temom o tome koja se sve živina našla na stolu. Ćurka verovatno nije bila centralni deo obroka kao što je danas. Iako su i Indijanci i hodočasnici kuvali divlje ćurke, sumnja se da je mogući izbor bila i neka barska ptica. U svom istraživanju, Ketlin Vol je utvrdila da su tada ljudi konzumirali i golubove, ali i labudove. Putnički golubovi su sada izumrla vrsta, ali je zabeleženo da su se tada mogli naći na svakom koraku. Manje ptice su se pekle, dok su se veće kuvale. Ketlin Vol pretpostavlja da je moguće da su se veće ptice najpre kuvale, da bi se potom ispekle zbog ukusa. 

Ipak, možda ćuretina i nije bila punjena na isti način. Iako je nadev u to vreme bio popularan, hleb se izbegavao i konzumirao kao sastavni deo obroka, dok se piletina najčešće punila lukom i biljkama. 

Fascinantno: Danas se slavi Dan mrmota

Od prvog Dana zahvalnosti, tradicionalna gozba traje tri dana, tako da je moguće da su se ostaci piletine koristili sledećeg dana kako bi se napravila čorba od zgusnutog zrna. 

Pored barske ptice i jelena kolonista, pleme Vampanoag je verovatno jelo i jegulje i školjke, koje su sušili i dimili. 

Kako Val ističe, pleme Vampanoag, kao i većina istočnih šumskih gazdinstva je imalo raznovrsnu i veoma dobru ishranu, tako da su u obzir dolazii u šumski plodovi kao što su orasi i kesten, kao i posebna vrsta kukuruza, a pasulj se koristio čak i pre nego što sazri.  Takođe, ovo pleme je imalo i dve različite vrste bundeve. 

Noć veštica: od paganskog kulta do biznisa i zabave

Indijanci su naučili hodočasnike kako da uzgajaju domaće biljke, tako da su engleske kolonije već posadile svoje prve bašte u martu 1620. ili 1621. godine, iako se ne zna šta se tačno nalazilo u njima. 

Ni pita od bundeve se tada nije našla na meniju pošto kolonije tada nisu imale puter i pšenično brašno kojim bi pravili kore.

Nije bilo ni krompira. Beli krompir, koji je poreklom iz Južne Amerike i slatki krompir koji se stigao s Kariba, u to vreme tek treba da se rašire Severnom Amerikom. 

Izostao je i sos od brusnica jer se večera održala 50 godina pre nego što je zabeležen prvi recept o brusnici koja se priprema sa ključalim šećerom. 

Neobični običaji: Dansko posipanje začinima (VIDEO)

Šta se pilo tokom ove gozbe?

Ukoliko se pivo našlo na meniju, bilo je to samo nekoliko galona za 150 ljudi za tri dana, tako da su hodočasnici i indijansko pleme pili verovatno samo vodu. 

Ipak, nameće se pitanje - kako je došlo do toga da se ovaj praznik ustali i postane popularan ne samo u Americi već širom sveta? 

U 19. veku otkriveno je pismo Edvarda Vinslova koje je kasnije i štampano. Tada se javila nostalgija za vremenom kolonije koja se veoma brzo širila, te su već 50-ih godina 19. veka Amerikanci počeli da obeležavaju ovaj praznik. 

Ipak, recepti koji se i danas koriste su se ustalili kada je Sara Džoza Hejl, urednik jednog tada popularnog časopisa, objavila knjigu recepata koji su se navodno primenjivali. Ova knjiga je mnogim ženama usadila ideju ne samo o tome da treba obeležavati ovaj praznik, već i kako se treba ponašati rtom prilikom. Na taj način su mnoge žene širom Amerike znale kako treba praznovati Dan zahvalnosti, čak i pre nego što je on proglašen za nacionalni praznik. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...