Frenklinovi skeleti: Podrum londonskog doma čuvenog naučnika čuvao je mračnu tajnu

Ostaci kuće Bendžamina Frenklina su krili 1.200 kostiju najmanje petnaestoro ljudi više od dva veka – sve dok 1998. tajna nije otkrivena.

Frenklinovi skeleti: Podrum londonskog doma čuvenog naučnika čuvao je mračnu tajnu Foto: Profimedia

U dva navrata, u periodu između  1757. i 1762. godine i od 1764. do 1775, Benžamin Frenklin je živeo u ulici Krejven, u Londonu. Dve stotine godina kasnije, 15 ljudskih skeleta je pronađeno u podrumu, u sobi bez prozora, ispod bašte kuće na kojoj je stajao broj 36. 

Tokom konzervacije ove kuće kako bi se pretvorila u muzej u čast slavnom naučniku i političaru, ovo otkriće je zapanjilo sve prisutne. U rupi širokoj i dubokoj jedan metar nalazili su se ljudski ostaci. Forenzičari su potvrdili da ove kosti datiraju iz Frenklinovog doba. 

Otkrijte i: Da li je čuveni Frenklinov eksperiment sproveden baš onako kako smo mislili?

Frenklin je bio istaknuti revolucionar, naučnik i moćan mason – štaviše, u Pensilvaniji je postao veliki majstor – pa su se u javnosti vrlo brzo javile pretpostavke o tome otkud hrpa ljudskih kostiju u Frenklinovom podrumu. Istina, kako se kasnije ispostavilo, ipak nije bila mračna. Najverovatnije je reč o telima neophodnim za školu anatomije koju je vodio njegov mladi prijatelj i štićenik Vilijam Hjuson.


Foto: Profimedia

Ipak, časovi anatomije u Frenklinovoj kući su se u njegovo vreme smatrali veoma etički diskutabilnima. Naime, anatomija je tada još uvek bila u povoju, a socijalni i etički mislioci bi verovatno odmah osudili ovakav čin. Snabdevanje ljudskim telima je bilo veoma teško tako da su Hjuson i mnogi drugi poniri ove nauke morali da pribegnu pljački kako bi se domogli primeraka za izučavanje. 

Jedan dan u životu: Korbizje i Frenklin

Istraživači smatraju da je Frenklinova kuća bila primamljivo mesto za jednu ovakvu laboratoriju anatomije jer je zakupac bio čovek od poverenja i Hjusonov prijatelj, a gazdarica njegova tašta. Tela bi se, veruju stručnjaci, krijumčarila s groblja i dostavljala na jednom kraju ulice, a on bi ih preuzimao na drugom. Kada je završio s istraživanjima, Hjuson bi jednostavno sahranio ostatke u podrumu, što bi mu omogućilo diskreciju i pomoglo da izbegne krivično gonjenje. 

Zanimljivo: Neobične navike nekih od najvećih mislilaca

Frenklin je verovatno bio upoznat sa ispitivanjima koja su se dešavala u njegovoj kući, ali je i dalje veoma nejasno je li i on bio umešan u rad ove svojevrsne škole anatomije. Ipak, nije teško zamisliti da bi jedan znatiželjan i svestran čovek kakav je on bio pokušao da sazna neštoviše  o toj novoj nauci. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.